У давно време једном хришћанину, који је грешком био закључан у затвору и осуђен на смртну казну, пријатељи су предали малу икону, на којој је био насликан Апостол Петар са кључевима.Затвореник се обрадовао поклону и почео је да се моли пред том иконом . Једно му није било јасно - пријатељи су му обећали да ће га спасти од смрти што је могуће пре. Шта су желели да му кажу кад су му предали баш ту икону, а не неку другу?
Молећи се пред њом, он је приметио, да се на насликаним кључевима постоји неприметна рупица. Дуго је размишљао покушавајући да схвати шта то значи док се није досетио: у икони је сакривен мали папир. Успео је да га отвори, у њему је био план бега.
Тако је он срећно избегао смрт, носећи са собом икону Апостола Петра и кључевима, пред којом се молио До краја живота.
Онај, који је научио да види Божију помоћ у свакодневним делима, препознаће је и у свом животу: Увидевши Божију помоћ у ситним стварима, наћићеш је и у великим.
