Један отшелник је дошао да се жали старцу да сваки дан од девет сати
ујутру у свом отшелништву осећа чудну глад. Док је био раније у
манастиру могао је без напора да не једе по неколико дана.
Не чуди се томе, сине мој,- одговорио му је старац.- У пустињи нема никога ко би био сведок твојих постова и ко би те подржавао и хвалио. Раније ти је сујета служила као храна у манастиру, задовољство које си осећао због тога што су други видели твоје уздржање, за тебе је било слађе од јела.
Не чуди се томе, сине мој,- одговорио му је старац.- У пустињи нема никога ко би био сведок твојих постова и ко би те подржавао и хвалио. Раније ти је сујета служила као храна у манастиру, задовољство које си осећао због тога што су други видели твоје уздржање, за тебе је било слађе од јела.
