Скупа цена греха унинија

Једном је ђаво некако решио да прода све инструменте из свог арсенала. Уредно их је поставио у витрину да сви могу да их виде. Колекција је била импресивна: овде се налазио блистави бодеж Зависти, а поред њега се налазио шраф Гнева, на другој полици су лежали лук Жеђи, поред њега су се живописно разместиле отровне стреле Похоте и Ревности. Било је тамо оруђа Страха, Гордости и Мржње, а на свима се налазила – цедуља са називом и цена. А на најлепшој полици, одвојеној од свих осталих инструмената, налазио се мали, и наизглед неугледан дрвени клин, на коме је висио назив – Униније. Зачудјујуће је било то да је цена овог инструмента била већа од свих осталих заједно. Један пролазник је упитао ђавола због чега тако скупо цени тај чудни клин. – Заиста, ценим га више од свега, - одговорио је ђаво, - јер је то једини инструмент у мом арсеналу, на који могу да се ослоним, ако сви остали откажу. И он је нежно помазио дрвени клин. – Ако ми успе да забијем тај клин у човекову главу, - наставио је ђаво, - он ми онда отвара врата за све остале инструменте.