Овај дубоки опит задобија се крвљу нашег срца и остаје неизбрисив. Он постаје темељ за остатак нашег живота. Благодат Божија одлази и поново долази, али нас овај опит никад не напушта, јер је утиснут унутар срца. Ма колико сатана сиктао на срце, оно указује на нешто што је неизбрисиво утиснуто у његове дубине, а то је да без Бога ништа не можемо да учинимо.
Кад не би било искушења, гордост и остале страсти претвориле би све нас у "лучоноше" (демоне). Међутим, наш добри Отац Бог допушта да на нас доћу патње, како би нас смирење сачувало и олакшало бреме наших грехова.
Док смо млади, потребно је да будемо искушавани, јер младост лако скреће с правог пута. Временом, рат ће престати и доћи ће дуго жељени мир. Не очајавај, ма колико да те страсти нападају. Бог љуби оне који се боре и узвраћају ударце. Буди храбар и моли се и за мене, лењог, нечистог, недостојног и мрског!
Старац Јефрем Филотејски
Очинске поуке
