
О томе што се десило, испричао сам једном пријатељу, дубоко верујућем човеку, који има богато духовно искуство и који већ више од десет година помаже манастире, ревнује, учествује у обнављању цркава. Он је рекао да, ако је човек водио неправедан живот, онда не треба заказивати помињање за такве људе, чак и ако су они у великој невољи, јер ће то мени донети много невоља (не сећам се у потпуности његових речи). Поред тога он (мој пријатељ) можда је у тренутку несреће био под дејством алкохола или дрога, а то је равно самоубиству, па зато не треба да се молим за њега на тај начин. Може се "урадити још и горе".
Реците ми, оче, како да правилно поступим у оваквој ситуацији?
Одговор: Правилно сте поступили, не смућујте се. Онај који каже да се за грешника не треба молити – тај није ништа схватио о хришћанству. Помолите се и за њега.