Икона дана

уторак, 26. новембар 2013.

Дали сам поступио добро у овој ситуацији?


Питање Валаамском монаху: Мој пријатељ је имао аутомобилску несрећу. Његова жена је погинула на месту, а он је са много траума упао у кому. Када сам сазнао шта се десило, пожурио сам да закажем 40 дана помињања на Литургији за здравље мога пријатеља, јер је био у критичном стању и лекари нису могли да дају никакву прогонозу. Неколико дана смо очекивали вести о њему. Мој пријатељ је крштен, али се још није оцрковио и водио је живот… не знам како најбоље да кажем не неправедан, већ небрижан.
О томе што се десило, испричао сам једном пријатељу, дубоко верујућем човеку, који има богато духовно искуство и који већ више од десет година помаже манастире, ревнује, учествује у обнављању цркава. Он је рекао да, ако је човек водио неправедан живот, онда не треба заказивати помињање за такве људе, чак и ако су они у великој невољи, јер ће то мени донети много невоља (не сећам се у потпуности његових речи). Поред тога он (мој пријатељ) можда је у тренутку несреће био под дејством алкохола или дрога, а то је равно самоубиству, па зато не треба да се молим за њега на тај начин. Може се "урадити још и горе".
Реците ми, оче, како да правилно поступим у оваквој ситуацији?
Одговор: Правилно сте поступили, не смућујте се. Онај који каже да се за грешника не треба молити – тај није ништа схватио о хришћанству. Помолите се и за њега.

ОБЈАВЕ

Погледајте ове странице