Човек нема с ким да подели унутрашња преживљавања. Он тражи духовног пријатеља и не налази га, а духовни учитељ може да му посвети само мало времена, и ти кратки сусрети су често ограничени исповешћу и разрешењем горепоменутих потреба. Дакле, човек не може да нађе таквог "духовног брата", који га разуме са пола речи и има с њим једнодушност. Али и у овоме је Божији Промисао: свој унутрашњи мир треба изградити са Богом - у молитви, а не у трагању за општењем са другим човеком. У искушење самоће најчешће упадају људи са нежном, лако рањивом и "пријемчивом" душом. Тим искушењем Господ помаже таквим људима да постану независни од других, и чвршћи духом.
Архимандрит Рафаил Карелин
