Трач као облик насиља

У свакодневном животу трач је тешко избeћи. Већина одраслих и деце често чују трачеве или и сами трачају у различитим ситуацијама - у трговини, фризерском салону, ресторану, у реду у банци, у кафићу…  Међусобна размена различитих мишљења и ставова може бити јако забавна, а можемо и пуно тога научити о себи и другим људима. Такође, циљ трача каткад може бити повећање угледа, важности особе, као и привлачење пажње. Међутим, важно је знати да стално ширење гласина, непотврђених информација може имати и ружне последице. Људи се могу осетити повређено, пријатељи могу постати непријатељи, прекидају се љубави… Таквом трачу намера је омаловажити, заплашити или потакнути насиље према некоме на темељу етничке, националне, религијске, расне припадности, сексуалног опредељења или неког недостатка/хендикепа. Често се користи као освета или претња.  

Ипак истраживања показују да трач, као индиректни облик агресивности, чешће користе девојчице, док су дечаци склонији индиректном насиљу попут физичких сукоба. Разлог за ове полне разлике неки аутори налазе у природи вршњачких група дечака и девојчица. Истичу да су девојчице усмерене на однос с пријатељима те зато кад су повређене или разочаране и користе облике агресије који нарушавају пријатељство (примјерице губљење поверења или избацивање из групе). Њима су пријатељства емоционално важнија, па их зато и сам трач може јако повредити. Супротно томе, дечацима је циљ постизање материјалне и физичке доминантности те су стога видљиво и отвореније агресивни (ударање, тучњава), те ређе посежу за облицима попут ширења гласина.

^Извop