Око поноћи објавио је лажни аскета:„Време је да оставим свој дом и да потражим бога.
Ах, ко ме је тако дуго задржавао овде у заблуди?“
Бог му дошапну: „Ја“; али уши тога човека бејаху затворене.
Са успаваним дететом на недрима лежала је његова жена
спавајући мирно на једној половини кревета.
Човек рече: „Ко сте ви што сте ме тако дуго правили будалом?“
Глас поново рече: „Бог“; али он не чу.
Дете дрекну, пробуди се и припи чврсто уз матер своју.
Бог заповеди: „Стани, лудаче, не остављај свој дом“, али он не чу.
Бог уздисаше и јадиковаше: „Зашто ме оставља слуга мој
и одлази од мене да би ме тражио.“
Дете дрекну, пробуди се и припи чврсто уз матер своју.
Бог заповеди: „Стани, лудаче, не остављај свој дом“, али он не чу.
Бог уздисаше и јадиковаше: „Зашто ме оставља слуга мој
и одлази од мене да би ме тражио.“
Р. Тагоре, Градинар
