Мајко, вечерас сам сањао нешто што ми не да мира. Био сам код куће и дошао је један момак, 2-3 године млађи од мене, и рекао ми: "Ми смо браћа. Али ми наша мајка није допустила да будем данас са тобом. Није ми допустила да се икада играм са вама, да се смејем, да плачем. Онда сам му одговорио да немам брата, већ само једну сестру, две године старију. Али он је инсистирао и рекао ми да те питам шта си урадила оног јутра у марту и да ти кажем да би и он одрастао као и ми".
Мајка, кад је то чула, се онесвестила! А када је дошла себи, признала је својој деци шта је урадила тог јутра. Када је остала трудна са трећим дететом, разговарала је о томе са својим мужем, са сестром и једном пријатељицом, и као што је уобичајено, одлучили су да се не роди то дете. Тако је абортирала.
Мајка се после тога у души осећала веома лоше и годинама јој њен духовник није дозволио да се причести. Дуги низ година после тога би често, када би се тога сетила, падала у меланхолију и плакала, а затим се десило и виђење у сну њеног сина.
То је једини смртни грех, који и када се исповеди са смирењем и искреношћу, иако се сигурно опрашта, не заборавља се никада. Остаје и јавља се осећање гриже савести доживотно! А то је због тога да се не би поновио, а нека ова истинита прича заштити и умудри оне у незнању и маловерне.
Извор: Часопис "Грчка православна многодетна породица", бр. 128, децембар 2010
Превод са грчког Павков Сања
