„Грешан,
порочан, острашћен човек не може да осети сладост вечнога живота, радост
спасења, не може да осети Бога. Ако
бисмо грешника чак и ставили у рај, у блаженство, он то блаженство не би осећао,
јер је навикао само на грех, а нема слуха ни осећаја за оно што је Божанско,
небеско и вечно. То би отприлике било исто као кад бисмо пијаницу ставили у
собу са млеком. Он то млеко не би хтео ни да помирише а камоли да га пије, јер
је алкохол за њега све а млеко му ништа не значи“.
Патријарх
Павле
Из Диховни
дародавци призренске богословије
