Уколико
неко говори о сладости речи Божијих а сам је не осећа, само показује да је она
горка. Зар ово није горка реч: Ако неко
хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мт,16.24)?
Ко каже да познаје пут који води у неки град, па ипак не пита за њега, он
га или презире или се изиграва искушавајући друге. А ако неко зна пут и неће да
иде по њему, подвргава се осуди као неко ко је немаран. И Ава Арсеније је (баштинио)
духовни разум али га није показивао, него је смиравајући се, говорио: „Хоћу да
се спасем али не знам како“. Ако ко покаже брату своме пут, а сам је немаран да
иде по њему – биће крив. Тај пут се састоји у томе да нас оно поред чега
пролазимо и што остављамо не вуче уназад. Ако тако не поступамо наћи ћемо се на
истом месту са кога смо кренули и бићемо достојни осуде, те ће наш труд бити
узалудан.
Ава
Серид
Из 61. Одговора
Духовно Руковођење
Ава Варсануфије и
Јован Пророк
