Следећег
дана 27.Октобра у 04:00 ујутро када је почела јутарња молитва, сишао је до цркве и
поклонивши се иконама заузео је своје место. Било је ту и других људи, стао је у
стасидију крај које је већ седео човек али следећа до њега је била празна.
Чекао
је стрпљиво, време ј пролазило и даље нико од монаха му није прилазио да га
одведе код исповедника. Око 04:20 окренуо
се и угледао је монахињу која била у претходно празној стасидији испред човек које седео
до њега. Монахиња му се обрати речима „Чекај,с ве ће бити добро, исповедићеш се;
не брини, сачекај“. Помислио је да велики манастири имају и понеку монахињу у црквама.
Прошло
је неко време и нестрпљиви човек је помишљао да оде и сам пронађе некога и да се
исповеди. Било је 04:45 и спремао се да крене, закорачивши угледао је поново
монахињу која му је прилазила, нежно руком га је додирнула за рамена и вративши га у стасидију говорила му:“ Рекла сам ти да се стрпиш и да сачекаш. Ево шестопсалмије се
завршавају, монах ће доћи по тебе да те одведе код исповедника да се исповедиш.
Заиста,
два минута касније монах му је пришао и одвео га до исповедника. Господин Панајотис
није ништа говорио монаху који га је одвео исповеднику не желећи да испадне
сумњив. Дошао је код исповедника, након кратког разгова Панајотис је рекао: „ Срећом имате
монахињу овде која ме је оснажила да се стрпим па сам сачекао“.
„Која
монахиња, благословени? Ми овде немамо монахиње. Ово је Света Гора. Женама није
дозвољен приступ овде, чак ни монахињама!“
„Али
како, разговарао сам са њом двапут?“
„Разговарао
си са нашом Пресветом и ниси то разумео моје дете.“
Исповедник
га је замолио да је опише, Панагиотис је
рекао: „ Била је висока, око 30-35 година и веома лепа!“
Извор
