Икона дана

субота, 27. децембар 2014.

Зависност коцкања!

 Мр сц. др Снежана Алчаз, психијатрица, руководитељка Дневне болнице у Специјалној болници за болести зависности, истиче да се коцка 80 одсто светске популације
Зависност клађења уништава животе

Колико је рекламирање кладионица у спорту опасно по гледаоце?

- Када неко ко воли спорт гледа утакмицу, осећа задовољство и узбуђење. Ако му се у том тренутку пласира нека реклама, у овом случају кладионице, биће пријемчивији, спремнији да је прихвати. Рекламирање кладионица у спорту је, такође, опасно јер долази до неке врсте условљавања. Оваквим рекламирањем се младим људима шаље порука да су те две ствари нераскидиво повезане. Тако се при гледању спорта због створене асоцијације може јавити жеља за клађењем. Наравно, нарочито је опасно за особе које имају проблем патолошког коцкања и покушавају да се излече, а не желе да престану да гледају утакмице.

У којој мери је зависност од коцкања опасно и да ли се и по чему зависности у Србији разликују од ЕУ?

- Зависност од коцкања је опасна јер је као и друге зависности хронична рецидивантна болест што значи да траје дуго и да се периоди престанка и поновног започињања коцкања обично смењују више пута током живота, са тим да су периоди некоцкања све краћи. Уколико се не лечи доводи до озбиљних последица - депресије, самоубистава, финансијске пропасти, распадања брака и породице, губитка посла, проблема са законом.

Да ли је у последњих неколико година у порасту зависност од коцкања?

- Коцкање је у експанзији у целом свету. Повремено се коцка око 80 одсто светске популације. На експанзију коцкања, у свету и код нас, утицало је повећање понуде, односно, легализација коцке, доступност машина за коцкање, организовање лутрија и томбола, могућност клађења на спортске утакмице у земљи и иностранству, онлајн коцкање, већа социјална толеранција коцкања и агресивно рекламирање. У Србији, поред повећања понуде, постоји и значајно повећање потражње, као и у другим земљама које су годинама у транзицији и - кризи. Стопа незапослености је висока, стандард је низак. Многи немају наде да редовним радом могу битно да промене свој економски статус, да купе стан, кола, оду на летовање. И онда покушавају оно што им се кроз рекламе пласира: да уложе мало и да се брзо обогате. Наравно, рекламе не кажу да је вероватноћа добитка занемарљиво мала - објашњава мр сц. др Снежана Алчаз.





Извор

ОБЈАВЕ

Погледајте ове странице