 |
| Старица Ксенија Егинска (1867-1923) |
Људи, чују и сажаљевају ме, ову моју ситуацију, и моле се Богу за мене, за моје јадно спасење душе.
Верујте ми, сви ви, браћо моја, заиста ћу објаснити, у мени су потпуно дела која ћу сад именовати.
Ако желите да знате које сам своје врлине именовала, рећи ћу вам: душа моја нема никаквог добра у сваком облику. Потпуно је без врлине, осуђена да буде проклета, и свака чистота је потпуно напустила.
Сиромаштво прошлости је моја граница, ране и болесне болести, и заувек изгубљена у дубоко савијеним наборима смрти. Тешка безосећајност и обамрлости ме обузимају, гнев, понос, тешко срце и зло ме поништавају.
За врлини сам хладна као лед, али топла на зло, увек спремна за смех и мамац за причљивост. Уместо да будем саосећајна потпуно сам безосјећајна, уместо плача стално смејем се!
Али, постоји још нешто, што савршено крије ова зла. Колико дуго ћу бити лууда на овом свету, иако сам као демон, са својом лажном побожношћу, лажном врлином и лицемерјем?
Када ме свет уздиже високо, радујем се и хвалим, али кад ме критикују, чак и љубазно, ја сам тужна, и бивам снуждена. Ко год од вас да ме познаје, опомињем вас, да према мени осећате сажаљење, и када ме се сетите, плачите за моје безакоње.
Помолите се нашем Богу да ми једног дана пошаље просветљење; и ваше молитве, браћо моја, надам се да ће ме спасити, и из мог суморног зла. Из зла, Он ће ме ослободити.
Старица Ксенија Егинска
Верујте ми, сви ви, браћо моја, заиста ћу објаснити, у мени су потпуно дела која ћу сад именовати.
Ако желите да знате које сам своје врлине именовала, рећи ћу вам: душа моја нема никаквог добра у сваком облику. Потпуно је без врлине, осуђена да буде проклета, и свака чистота је потпуно напустила.
Сиромаштво прошлости је моја граница, ране и болесне болести, и заувек изгубљена у дубоко савијеним наборима смрти. Тешка безосећајност и обамрлости ме обузимају, гнев, понос, тешко срце и зло ме поништавају.
За врлини сам хладна као лед, али топла на зло, увек спремна за смех и мамац за причљивост. Уместо да будем саосећајна потпуно сам безосјећајна, уместо плача стално смејем се!
Али, постоји још нешто, што савршено крије ова зла. Колико дуго ћу бити лууда на овом свету, иако сам као демон, са својом лажном побожношћу, лажном врлином и лицемерјем?
Када ме свет уздиже високо, радујем се и хвалим, али кад ме критикују, чак и љубазно, ја сам тужна, и бивам снуждена. Ко год од вас да ме познаје, опомињем вас, да према мени осећате сажаљење, и када ме се сетите, плачите за моје безакоње.
Помолите се нашем Богу да ми једног дана пошаље просветљење; и ваше молитве, браћо моја, надам се да ће ме спасити, и из мог суморног зла. Из зла, Он ће ме ослободити.
Старица Ксенија Егинска
