Светитељи су пажљиви, јер су окусили сладост и мир
Светога Духа, и ако не буду пазили на то, изгубиће мир. Светитељи се увек труде
да не ражалосте ни једног човека, а ни животиње. Другога посматрају као да је
Христос. И заиста јесте Христос, јер је икона Божија. Сходно томе, они воле
човека јер је икона Божија. Тако Христос и човек постају једно у срцу њиховом,
у највећим дубинама њиховим.
Када нам човек пружа љубав Христову, племенитост,
тананост, онда је то заједница са Богом. Желиш да будеш заједничар Тела и Крви
Христове? Буди. Али, постоје и други начини да заједничариш. Ево шта каже једно
од монашких правила Светог Антонија Великог: “Никада немој отежати другоме,
никада немој покушавати да истрајеш у речима својим“. Рекао си нешто, а други
ти одговара: „ Не, није тако како ти кажеш“. Немој покушавати да докажеш да си
у праву, него пронађи неки учтив начин да други схвати да је победник. Јер, ако
не осети да је победник, у њему ће се створити горчина, отпор, отров,
осветољубивост, недовољност и толико другог. Повући ћеш се а да то ни не
покажеш, да он то не схвати, да би помислио да те је уверио. Наравно да ћеш ти
постојано остати у истини. Ако се не опходимо на овај начин, нама ће владати
лукавство.
Наши односи са ближњим
Архимандрит Емилијан
