Да ли чинимо грешкe васпитавајући децу?

Родитељи током  богослужења често имају неприлику и дилему како да поступе са својим немирним дететом. Питајући се, откуда да се дете баш сад понаша овако?  Будући да траје богослужење и да није умесан  моменат за опомене и васпитавање, родитељ често напусти храм  покушавајући вани да умири своје дете.
 Питање, да ли ће дете имати поштовања према богослужењу пре него што га доведемо у цркву првенствено зависи од родитеља. То се никако не постиже претњом пре уласка у цркву, него усађивањем таквог осећаја током заједничке молитве као и утицајем целе духовне атмосфере код куће. Деца која схватају да је долазак у цркву узвишени тренутак у животу њихове породице, постепено ће схватити потребу пристојног понашања у цркви.

Неки родитељи добро понашање током службе награђују слаткишима нпр. за одлично чоколаду, за осредње бомбон  док за неприхватљиво понашање не пружају никакву награду. Да би овај метод био ефекасан, родитељ  увек треба да се држи тог договора. Да ли је овај метод добар?
Децу учимо да се на један начин понашају у дневној соби и где да перу зубе, исто тако их учимо да се понашање на игралишту разликује од понашања у цркви. Кратко и јасно деца уче гледајући наш пример и пуно им значи што им кажемо, али... они врло добро виде како се ми сами према цркви опходимо. Никако не треба децу искључивати из yчешћа на св. литургијама зато што приреде непријатну ситуацију, напротив, што чешће. Потребно је пронаћи прави педагошки начин да им се објасни, да њихов немир не омета богослужење и пажњу осталих верника. Нису сва деца спремна да буду на богослужењу те је многим родитељима тешко да доведу малу децу у цркву.
Долазе разне породице, са малом децом, одраслима и бебама, сматрајући да је у тој доби њихов почетак духовног живота. Бебе често спавају, не смета им појање, ништа.. све док не проходају.

Ево неколико зрелих пактичних савета једне самоуке мајке која је ово поделила са нама након што их је стекла са неколицином своје деце која су одрастала у цркви.
У своме писму каже:

                     ..Мислим да сам лично много грешака чинила васпитавајући своју децу, стварајући много узнемирења у цркви. Могуће да су и неки људи излазили из цркве због моје деце и заиста ми је веома жао због тога. Гледајући на то сада, мислим да сам  нешто научила из својих грешака и желела бих пријатељски да поделим са осталим мајкама, неколико практичних савета ако су заинтересоване. Схватила сам да критике других људи упућене мојој деци нпр: " деца су твој крст  и мораш да их дисциплинујеш у Цркви." не само да нису од помоћи него замарајуће, јер ми заиста НЕ ЗНАМО ШТА ДА УРАДИМО СА ЊИМА! Оно што нам треба су неколико практичних савета. Ево неколико .

1. Нај важније - Молите се за понашање ваше деце Пресветој Богородици и другим светитељима свакога дана, ујутро и увече, једнако у цркви и код куће, колико год можете. Ово је уствари најлакши и најбржи пут. Врло брзо ћете приметити чуда која се дешавају!

2. Не носите пластичне играчке са децом у цркву, донесите мекане плишане.
 

3. На путу према цркви подсећајте децу да је Црква божија кућа и да због тога требају бити тихи.

4. Дете одвојите од његових вршњака, јер ће са њима да прича и да се игра. Објасните му да се игра и прича само када се изађе ван.

5. Не остављајте децу да плачу у цркви (иако је дете мало), уколико не престане након неколико секунди изнесите га ван док се не умири. 

6. Ако је ваше дете неуморно одведите га до икона, шапћите им имена светитеља, ако знате реците им нешто о њима.

7. Деца брзо губе пажњу, изводите их ван на кратко пазећи на најсветији део службе и причешће.

8. Када ваше дете напуни 4.године објасите му делове службе, о бојама одежде, о присутву светих анђела током певања Херувимске песме и реците им да када ми благодарећи певамо - оне песме које анђели певају Богу.. итд. Можете му шаптати све ово током службе, оно ће побољшати пажњу код детета.

 Ова листа би могла бити бесконачна, заиста. 

 Можда би неки родитељ могао додати још који савет који би нам био на корист свима.

Сигурно да постоје родитељи који би протестовали читајући ово писмо говорећи да њихово дете не воли да ради ово, нити жели то да учини.. Мислим да сви треба да упамтимо да пуштати децу да чине све што они желе може бити штетно. Како ће савлађивати животне околности кад крену у школу? Има толико ствари које ће морати да раде - које не воле! Мислим да учити децу да раде оно шта треба, иако то не желе уствари је само чинити им велику услугу.