У писму Вашем изнели
сте клевету на мене. Добри сте ви Питерци (Петрограђани прим. прев.).
Чак и житеља далеке незнане пустиње настојите да дохватите клеветом! Пишете:
"Веома ми је драго што сте ми заповедили да не говорим ни са ким о вери
итд." To није истина! Ево шта Вам је било написано од речи до речи:
"У давање савета не би требало да се сувише упуштате, већ да са смирењем
од њих одустајете. А када Вас приморају, онда треба рећи нешто мало и овлаш,
препуштајући ствар Богу итд." Говорити о вери, и давати савете велика је
разлика, схватите! И ово последње нисам Вам забранио, већ сам само рекао да
то чините са страхом Божјим, са крајњом опрезношћу и умереношћу.
Говорим Вам ово са срдачним сузама, јер сам видео и доживео многа горка
искуства. А сачувај Боже да Вам саветујем у садашње оскудно време да скривате
од ближњих ту малу ризницу која пре вазилази сав свет, знање о Богу, које сте
задобили не без подвига и страдања, по нарочитој милости Божјој. Сада је
много разнородног знања, само је знање истине напустило људе. Предивна је
руска пословица: "Недосољено на столу, а пресољено на леђима".
Дакле, не гневи се, душо, зато што си у прошлом моме писму добила своје
полеђима са неколико удараца од жезла речи. To је било за пресољеност!
Све Вас љубим, грлим, к срцу
привијам.
Христос са Вама!
Благослов Божји на Вама.
|
СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
ГЛАС ИЗ ВЕЧНОСТИ
Писма монасима и мирјанима о спасењу душе
Писма монасима и мирјанима о спасењу душе
