М.М.: Старче, након помисли,
након греха, након прелести с десна, након свог овог војевања са лукавим,
долази једна кључна реч: «благословите». Њу непрестано слушам на Светој
Гори. «Благослови старче». «благослови брате». Овај поздрав «благословите»,
између осталог преставља и начин извињавања и истовремено благослова. Молим
вас да нам ово поближе појасните.
- Архимандрит Јефрем: Овакво
обраћање са «благословите» је поздрав. Уместо да кажеш «добар дан», кажеш
«благословите». Овај израз такође значи и «изволите?». Он такође означава и
извињавање. Монах који има неку службу, било да је реч о свакодневним
пословима или о трпезарији или о појању или ако је задужен за кување или се
брине о цркви ( = храму), пре него што почне свој посао он чини метанију
пред старцем и каже “благословите”. Он тражи благослов да саврши своју
братољубиву службу.
Описаћу ти једну сцену: видео
си да су након обеда у трпезарији, тројица монаха пришла и примила благослов
од игумана, пред осталим монасима и лаицима. То су била она тројица која су
служила. Један је читао, други је кувао а трећи је бринуо о трпезарији. Први
чита током обеда, други је припремио обед а трећи га је поставио. Е, њих
тројица траже опроштај ако су - не својом вољом – направили неки пропуст у
свом служењу. Монах који жели да напредује у монашком животу не треба да
жалости своју сабраћу, а такође не треба да од њих бива ожалошћен. Када се
причешћујемо говори се: “опростите”. Можемо да повредимо брата чак и ако
немамо такву намеру. Због тога монах прилази, мислећи: “можда сам и не
знајући некога ожалостио...”. Ово је значење таквог понашања оних који
служе. Знаш ли, љубљени мој Маноли, да се сваке недеље, у сваком манастиру,
мења служашчи свештеник? Након тога, онај који је био чредни ( тј, онај који
је служио) излази на средину храма и ту прави метанију пред свим монасима
крстећи се. На овај начин он тражи опроштај ако је у током свог служења
некога ожалостио... У сваком тренутку је потребно да будемо братољубиви и да
се старамо једни за друге...
Монах свагда говори
“благословите” и “нака је благословено”, што показује да је са радошћу
прихватио да учини оно што му је речено.
И древни старци су давали исти
значај овоме, пошто је “благословите” реч богоугодна, која монаху даје
покајање. Монах који одмах говори “благословите” има у себи радост Божју,
зато што увек стреми смирењу. “Благословите" је спољашњи израз смиреног
мишљења.
Исечак из:
“Башта Пресвете Богородице”
Разговор са преподобним
Игуманом,
архимандритом Јефремом
Ватопедским
Са јелинског
превео: Александар Ђаковац
