Униније је, несумњиво, тежак грех. Да бисмо се изборили са њим, морамо прибегавати духовним средствима. Дакле, морамо се борити усрдном молитвом, покајањем и причешћивањем Светим Христовим Тајнама. Постоје и «превентивне», «животне» мере, дакле, потрудимо се да себи не оставимо времена да паднемо у униније. Тако, можемо да се позабавимо нечим интересантним као што је одлазак на кратак пут, читање неке интересантне књиге, гледање доброг филма, разговор са пријатељима.
Још боље је да се осврнемо око себе и притекнемо у помоћ онима, којима је теже него нама. Тако на пример, можемо прићи старијим људима, који су осамљени, затим, болесним људима, деци-сирочади. То можемо да урадимо или сами или у оквиру неке социјалне црквене делатности, ако таква установа ту постоји.
Ипак, најбоље је са свештеником на исповести изнаћи за Вас најбоље решење. Нека Вам је Господ на помоћи!
С поштовањем, протојереј Александар Иљашенко
Превод: Радмила Максимовић
