Оплакивање покојника може бити из "егоизма"!

Оплакивање покојника не сме прерасти у грех очајања. Жали се са мером. Непрекидно жаљење је пример егоизма и гордости. Плач због себе, своје усамљености и губитак онога који је пружао радост, оплакивање самога себе јер нема онога да нас увесељава је показатељ егоизма, гордости, индивидуализма и недостатка вере. Христос није дошао да донесе нову науку, он је дошао да би нам донео нови живот.
Ко верује у мене, ако и умре живеће (Јован 11.25)
Зашто су светитељи тако важни? Они су доказ да је све што је Исус Христос рекао- Истина. Да је то лаж, они би били највећи губитници и неби ни постојали. Ђаво мрзи светитеље више од Исуса Христа, јер они живе у ово време и не могу се оспорити.

Старац Никон светогорац