Св.Георгије (Ђурђрвдан)
Млади јунак, трибун царски,
призна Христа и пред власти.
На муке га цар постави
да му веру ту забрани.
Диоклецијан му стави много мука,
ал га штити Божија рука.
Бог му даје брзо исцелење.
Кад видеше људи, примише крштење.
Свети Ђорђе као јунак прави
кад пред војском он се представи.
Коња бела млад јунак јаше,
а каишом око струка паше.
За каишом сабља окачена,
око врата долама црвена.
Копље му је стало у десницу
држи чврсто, стегао песницу.
Кожне чизме стале у узенгије,
мили Боже, јунак диван ли је!
Коса му је као бела свила
к'о да му је одгојила вила.
Очи лепе, а румено лице,
складно стоји наспрам две вилице.
Грађа му је као у јунака,
достојно га отхранила мајка.
Свети Ђорђе заменио царство,
баци земно, а пригрли небеско прекрасно.
Када Ђорђе преко неба језди,
сија јасно, налик је и звезди.
Поштујте га, људи! Позовите гласно!
Нека помогне док још није касно!
У слави ће похитати часно.
Александра царева жена,
призна Христа, бива прекрштена,
па због тога одмах убијена.
И многи су пострадали часно,
што су веру прихватили јасно.
Красно име, красна слава,
ко је слави, тога спасава.
Кад се преци прекстише,
заштитника тада примише.
Тад се прима печат Оца, печат Сина,
печат Духа са висина.
Обећање своје дајеш
да га љубиш а не кајеш.
Георгије, славо моја,
ја сам сада слушкиња твоја!
Заштита си моја мила
куд год кренем и где била.
Од злог ме увек брани
и са хлебом ти ме храни.
Потомци су славу дали
и сви су те они звали.
Кад си коме затребао,
брзо си се одзвао
и помоћ си увек дао.
Петра Тегелтија
Из књиге Бисери Спасења
