Колико год ми се чинило да треба да живим, и да је то исправно, у некој већој перспективи уопште не мора бити исправно. Промисао Божија је нама непојмива с тога не молим Господа да ми да исцељење, брине ме само моје спасење. Господу се у молитви неизмерно и стално захваљујем. Молим, само да ми да по својој великој милости и обиљу милосрђа свога оно што је за мене најбоље, а шта је то живот или уопокојење?! ...То није моја брига. Моје је само да верујем Господу.
Кажу људи су депресивни. Ја гледам смрти у очи сваки дан, крајње је извесна и очекивано је да посегнем за тим, али мени лекови за смирење не требају јер мој смирај је у Христу. Јачи од било којег антидепресива и снажнији од било ког лека овоземаљскога!
Сестра Александра.... Март 2017.
Упокој Господе слушкињу Божију Александру
