Често добијам питања да ли се смеју обављати кућни послови на црквене празнике? Да ли се се укључити веш-машина, почистити стан, опеглати одећа? Одговор гласи: Да, сме.
У већини случајева, уверење да се не смеју обављати кућни послови на црвено слово произлази из сујевјерја, а не из истинског поштовања према светитељу или празнику који се тога дана прославља.
Ако је уистину посреди поштовање, онда би оно требало да се исказује пре свега одласком на литургију, молитвом или, рецимо, избјегавањем оговарања и псовања, а не да се сведе на пуко укључивање или неукључивање веш-машине.
И овде је - као и у случају погрешних уверења о којима сам раније писао и говорио - реч о замени теза и померању тежишта са суштине на форму.
Заиста верујем да Бог не гледа на то ко је шта укључио, искључио или помакао. Њега много више интересује како се односимо према другима - ближњима и даљнима, интересују га наши осећаји, намера и воља.
Исто тако је занимљиво моје сећање на детињство, кад су у мом селу људи одмарали од пољских послова. Тог дана празника нису ишли у цркву, него су играли карте и свађали се док играју карте.
- На Светој Гори, колико се сећам, а и у манастиру у ком сам живео код владике Атанасија, ми бисмо после службе, ако је литургија, наравно, на празник и на црвено слово, ручали, а онда бисмо радили. Ишли смо на своја послушања. Дакле, рад сам по себи никад не може бити зло. Међутим, непоштовање празника и светитеља којег тог дана празнујемо огледа се у томе шта ми мислимо и куда су упућене наше мисли и наша дела, а не на то да седимо и ништа не радимо - објаснио је владика.
