Дa ли је добровољно сиромаштво савршена врилина?

Једна од сестара је питала блажену Синклитикију: "Да ли је добровољно сиромаштво савршена врлина?". Она је одговорила: "Да, али само за снажне људе. Kао што сирово платно постаје чисто и бело кад се трља и цеди, тако се и снажна душа све више утврђује од добровољног сиромаштва. Слаби се духом, пак, слично старој одећи, цепају у срцу, немајући снаге да подносе тежину ове врлине. Треба унапред одбацити оруђа телоугађалачког живота, тј. сластољубље и сваки телесни покој, и утврдити се у почетним врлинама, као што су: пост, лежање на земљи, телесни труд, трпљење и слично, а затим се одлучити и за ову врлину. И Спаситељ није наједанпут заповедио богатоме да остави имање, него је најпре питао: "Јеси ли испунио оно што је написано у закону?" На тај начин као да му је говорио: "Ако си научио азбуку, ако си научио да сричеш слова и да сричеш речи, на крају приступи савршеноме читању, тј. - иди, продај све што имаш и подај сиромасима, те пођи за мном" (Мт.19,21)".

Материк