Оче, схватате ли да је мој син – лажов? Жена округлог лица је тешко уздахнула. “Лаже ме све време. Вероватно, треба да му се уради егзорцизам, јел’ тако? У њему је демон лажи, зар не?
Пажљиво сам је посматрао. Лепо лице, без бора, пресеца вертикална бора на челу. Чини се да је често намргођена. И уопште комплетан утисак који се добија од ње је као од олујних облака. Само што не почне пљусак!
Реците ми, да ли сте покушали да сазнате зашто вас лаже? – покушао сам да започнем разговор.
“Kако нисам? Само о томе и мислим. То је вероватно генетика. Видите, такав му је био и отац, с којим сам се развела. Исти такав лажов. Притом сам то знала од самог почетка, али сам се надала да ћу моћи да га уразумим и променим. Мајка ме је одмалена учила да будем поштена. Али, очигледно то није у мојој моћи. И Васја је сав на оца, лаже и не црвени. Гледа вас у лице својим крупним очима – и безобзирно лаже!
“А какав је ђак? Kакав му је успех?”
“Лењ је – ужасан. Али не дајем му луфта. Он је под мојом сталном контролом. Зато што му ништа не верујем. Све домаће задатке сваки пут проверавам, а и да би знала где се налази, прикључила сам му ЈПС да би видела где је. Знам све његове лозинке од мејлова и друштвених мрежа. Све је под мојом контролом! – подвукла је сад већ са задовољством. Али брзо се опусти”. И поред свега ме обмањује. Чак и онда кад му је сасвим нелагодно. Тачно демон седи у њему!
Желим да кажем да при оваквом животу сви демони седе далеко, машу ногама и немају никаквог посла. Њихове задатке одлично више него испуњава ревносна мама. Али – задржао сам ту мисао за себе.
“А чега се ваш син највише боји?” – настављам разговор.
“Kада сам скроз ван себе због његових лажи, те вичем на њега. Тада се одмах скупи, као јеж, рукама прекрије лице и почиње да плаче. И онда ја престанем - да би се умирила. А он потом може цео дан да проведе опуштено. Сав је на оца!”
Ствари почињу да ми буду јасније.
“Знате, чини ми се, да између његове лажи и вашег гнева постоји директна веза. То је – страх. Он вас се боји када вичете на њега – јер то за њега значи – да га не волите. Схватате ли, како му је? Тако да лажју покушава да вам не да повода да вичете. Мислим да њега самог боли због сопствене лажи – али је бол од страха да се лиши ваше љубави још већа”. Видим, мајка се замислила.
“И шта сад треба да радим? Није потребан егзорцизам?
“Не, уопште му то није потребно. Покушајте да седнете с њим и поразговарате о томе, колико вам је непријатна његова лаж. Реците му да га волите чак иако вичете на њега. Реците му да не желите да контролишете сваки његов корак јер га поштујете. Реците да желите да му верујете сваки пут све више и више – и очекујете његову помоћ у томе. Замолите га да вам помогне!”
Жена је почела да црвени.
“Ја? Од њега? Помоћ? О чему ви то оче?”
“А ви га просто замолите. Њему ће то бити јако важно. И дајте му мало да дише, ослободите га ваше контроле. Уверен сам да ће лагати знатно мање!”
Тако се наш разговор и завршио. Али и дан-данас сам уверен да је корен лажи – страх, који може да се уреже толико дубоко, да ни сам човек не схвата због чега све време лаже.
Протојереј Павле Великанов
