Не сећам се кад сам задњи пут држао новине у
рукама, не могу то да тврдим, чини се, да је данас све мање оних који то чине..
Велика већина како старих тако и oмладине
информације добијају углавном телефоном.
Као што молитва продуховљује човека, тако и
одређена сазнања долазе као користан алат или бескористан, штетан.
У свакодневици је прихваћена потреба за брзим
решавањем обавеза, отуда и нови убрзани менталитет, који “мења наше окружење“
како вели О. Оливер Суботић, витез нашега времена .. Зачудо, на екранима упоредо
искачу нове рекламе, вести, занимљивости, изјаве, забаве, поруке, поуке, видео
снимци и ко зна шта још, чега нисмо ни свесни..
Чини се да странствовање можемо постићи
опцијом, Turn off
notifications/не морам све
да знам.
Како се уопште изборити са тиме?
Несвесни од
опасности прекомерне изложености доводимо себе у опасност да наштетимо своме духовном
стању. Брзо се може доћи до закључка да
садржај и конфигурација телефона постају лични опис особе која га користи.
Ова модерна скаламерија дефинитивно носи са собом
нова искушење, ако смо духовни треба да их препознамо код себе. Поред многог протраћеног
времена на телефону, знатижељног, назире се у великом плану зависност! Иако још
није званично проглашена зависношћу, наметнут или не, телефон је постао део
свакидашњице. Пројављује се на разне начине и сведоци смо тога на сваком
кораку. О контра ефекту и злоупотреби нове технике говори се врло мало, још се
не зна.. Рекло би се да још траје „експеримент“
утицаја на људе. А користимо телефоне сви.. деца, одрасли, верници, свештеници!
Дакле, о томе се може много писати, али о томе се
и мора говорити! Стручнији људи свакако!
Једна од
ствари која ме потакла да пишем о овоме је управо што на телефону алгоритмом
често ми се појаве снимци о.Рафаила Бољевића.
Да, али
управо на овим манипулативним апаратима?! Немам слободног времена да послушам предавања,
већма погледам краћи снимак, исечак.. Ипак, обрадује ме.. Чуш..
Иако је од неких критички попраћен због смелих
изјава, о.Рафаила критички злонамерници карактеришу контроверзним/ дискутабилним. Питање је да ли су
разумели заправо о чему говори? Или, да ли то желе? Ако се неко или нешто
етикетира контроверзним сматра се да тој полемици или дискусији не назире коначно
решење, дакле свако себи.. Предрасуде су
вазда прве на сцени, донешен суд о довољно не испитаном терену је танак лед за
осуђивање, О. Рафаило нема дилему.
Међу просветним радницима има дивних људи,
верујућих, који знају због чега им се либерално обратио баћушка Рафаило. Разговарао
сам са некима баш на ту тему. Ипак, још увек је у просвети људско биће настало
од мајмуна, и памтимо кад је вера у Бога
била опијум за народ. Сећамо се и поприличних непријатности по питању вере у
школи! А Господ да нас све спасе од најезде нових agenda/дневног реда.
Јасно је да усмерена мрзост према њему долази од
немогућности да контролишу његове ставове и мишљење, да просто изврше свој „утицај“...
Схватају да су немоћни, бесним коментарима
ниског етикетирања су најбржи индикатор нечије немоћне острашћености.
Видно је
да им смета монолог, импровизоване речи, његова игра симпатичних кованица и урбаних
фраза, просто све..
Примећујем доста тога али нисам жири нити оцењивач
његових предавања, његове дикције, излагања, интонације, реакције слушалаца и свега
онога што чини његову бешједу. Не зато што их већма нисам саслушао, то је
проповед о свему што чини наш живот.
Треба правилно разумети да су заправо његова
предавања излагање из духовне књиге коју он има пред собом, или тематска
предавања која у себи имају оно основно - живот по Јеванђељу. Онога од чега смо
управо жедни и гладни.
Он се не труди да остави свој траг у времену,
но Христов, зна он врло добро за вечно постојање.. Многи предавачи разних
катедри су ретке птице, тако и о.Рафаило, са својим местом у Цркви као лекар,
користећи се вековним лековитим искуствима Цркве, упућује све на њену лековитост.
Стара изрека вели: Ако је и свештеник млад, старе су књиге!
Раритет просто не подлеже стереотипу. Њега нема
потребе бранити не стоји он иза својих речи, него Јеванђелских. То га свакакао
не чини непогрешивим, а непогрешивост и није мерило Православља, сви смо само -
обични људи.
Позивам све критичаре, који су неко и „нешто“ а не чине
ништа, који су у обавези а опходе се немаром, који ћуте свој обавезу.. Ево
имате реч, youtube стримовање да чујемо и вас! Вера
без дела је мртва, јел?!
Дакле, решење је смањити време на телефонима и мудро одабрати време како га провести,
технику је ипак створио човек, не може она бити изнад човека и преча од човека
и људи са којима живимо. Нереална је претерана одушевљена прецењеност технике,
довољна је једна природна непогода да све погаси и остави нас без сигнала. Нема потребе прецењивати/претеривати, довољно је свести у нормалој мери.
