Нисам бројао колико пута се у Св.Писму помиње „не бој се“ Негде сам прочитао да се помиње чак и 365 пута, ако је тачно.. Верујем да је често написано и понавља се из разлога јер Господ нас зна, како смо слаби и да лако падамо у страхове. Једна од тих особина је кукавичлук, вели се код отаца да потиче из гордости формирањем самољубља које је дивљење сопственоме успеху, дипломама.. и самосажаљења као оплакивањем над собом, сталним изигравањем жртве!
Кукавичлук је дефинисан функционисањем као „жеља“ да се свим начинима и могућим силама избегну напори и непријатности стреса, како духовним тако и телесним силама. Просто, да се избегне признање одговорности и кривице, што прекида мисаоно делање о покајању.. Кукавица бурно оповргава и удаљава се од сваке „према њему“ усмерене етикете, клевете, трача и просто сваког непријатног понашања људи. А за узврат томе неслагању, подиже зид тмурне љутње, дистанце и недружељубивости. Ако схватате да се дуго без успјеха борите за пажњу и друштво такве особе, размислите прво да ли вам је то уопште и потребно?!
У великом наслову, какрактер кукавичлука је просто негирање врлина, тада чујемо реторику правдања свакакве врсте комформизма, скупих кола и сваког другог луксуза очигледно супротног подвигу скромности. Видно преовладава световно вредновање ствари од духовног. Отуда се њеним плодом сматра склоност према забави и сваком изобиљу пријатности. Траћењем многог времена на храну, музику, филмове, јутјуб, на социјалним мрежама под лажним профилом, играњем игрица..
Њему одговара свако окружење било какавог метежа, само да се не суочи са собом..
Како је уопште и могуће у таквом стању созерцавати храброст и одважност на подвиг? Најлакше га је прогласити неизводљивим, јел!? Апологија би била да је то ипак живот подвижника из прошлости, то нове генерације ипак не могу. Сваку дисциплину, ред и поредак прогласити неважећим, користећи се примерима „жуте штампе“ и трач „монашких новина“ као модела.
Никад се не мери са лошијим од тебе. (Старечник)
Лекција о самопожртвовању се не чита, јер наслов гласи „ма гледај себе“.. то више нико не ради.
Иако је трпљење савет из Јеванђеља, у потпуности је подцењен, незначајан и уопште несхваћен. Кукавица трпљење заједно са послушношћу сматра знаком људске слабости и недостатком памети и мудролије како то све избећи. То је ипак непотребна непријатност!
За дивно чудо, кукавица није само сладокусан за трпезом, који граби себи веће парче зна он да се одене и у смелост, да буде насртљив и охол. То стручнији зову хипер-компензацијом, ето, ко би рекао..
Док је у групи људи кукавица заступа ставове већине, у приватности их пориче и усаглашава се са новим, веома лако. Не мањка му хвалисавост која преовладава небитним информацијама о другима, како би држао пажњу и био користан због њих. Често је то менталитет пасивног силеџије који се у одсуству свог надређеног опходи злонамерно, калкулативним уношењем сумњи једних према другима. Склон је намерној шпекулацији и теоријама које подривају свачији ауторитет. Мимо присуства другога без респекта проповеда његове мане и грехе, што кукавицу чини и грехољубивим, ипак, истине ради, наслађује се и воли постојање греха код других.
Ако је на власти пројавиће робовски однос упоредо са дистанцом, свакако да не жели да чује како ти је, да му не кукаш и да ти нешто треба.. Није у стању да се избори са својим обавезама, па како још и са твојим? Сам је већ велика жртва.. Дистанца се остварује постављањем посредника који скраћује вести, тиме се спретно избегава сусрет и контакт са наступом већ поменуте недружељубивост. Тај ефекат дистанце је похвалан и оправдан само у случају узвишене „здраве дистанце“ и када се нађемо у „јасној опасности“. Разни облици дистанце су често манипутивни, који по настројењу видно изазивају плашљивост и држање подређених у неизвесности, јер са кукавицом никад не знаш на чему си. Зачас нека промена. Као последица немолитвеног живота кукавица је често збуњен, без става, неиспаван бдењем на јутјубу, мрзовољан јер његову милосрдну одлуку„други чекају“ предуго, он је једноставно не решава, чак и да то трпе сви из окружења. Он не може да се суочи са одговорношћу. Народна изрека каже: блага рука проблем не решава.
Но..Класично свака кукавица се брани малициозним шалама на туђи рачун, константно правдајући себе. Лако збраја туђе недостатке, опходи се подсмехом, имитирањем или сличном насладом, тражи изговоре за грехе. Брани се такође и фиктивним, измишљеним из контекста извученим увредама које су тобож нанете његовој маленкости. Кукавичлук прати и неспособност везивања за духовног вођу, и ако има, попраћена је човекоугађањем обичног следбеника. Имамо такве примере у Св.Писму и предању.
Могуће је, да кукавица зна да протумачи и цитира Св.Писмо, али чули смо већ празних бесједа, од којих нам се само у Цркви спава или међусобно ћаскамо да прође..
Пратећи ове редове читалац би могао да детектује према овоме опису већ неколико кукавица око себе, али то може да буде и предрасуда, зато, ипак, не чини предрасуду!
Упознавање кукавичлука из овога угла нам може бити од користи да га прво сагледамо код себе, да преиспитамо сопствене поступке, што је и задатак сваког верног. Занимљиво је да кроз личност Св. Апостола Петра јасно и једноставно видимо како се лако може пасти у кукавичлук. Да, али исто тако и превазићи га. Дакле, добра вест је, кукавичлук је излечив!!
Чини ми се да долази од последица не разумевања Јеванђеља, Псалтира, претерано нежног одгоја и сигурног маловерја. Но, не сумњиво је, да се многи можемо пронаћи у овоме.
И, да ли стварно има кукавичлука међу свештенством? Свакако, било га је и међу апостолима! Онај који први спозна кукавичлук код себе, у прилици је да га први искорени код себе а затим да исцељен и лековит помогне другима.
Према светоотачкој поуци, кукавичлуку се супростављамо прво исповедањем кукавичлука код себе, затим читањем Јеванђеља, Псалтира, чињењем милостиње, одговорношћу према обавезама, обазривошћу, храброшћу, самопожртвовањем, скромношћу, трпељивошћу и послушношћу. Не избегавати људе из предрасуде, можда су врлински, од који се може нешто научити.
И док се присећамо речи Јеванђеља;
Не бој се, марија, јер си нашла благодат у Бога.
Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.
Не бој се, чедо, опраштају ти се греси твоји.
Ево шта Св.Нектарије говори о кукавичлуку
Поуке о кукавичлуку
Своје спасење и избављење од опасности он ставља изнад свега, те и изнад саме славе и слободе свога отачаства. Кукавица је покора за своју отаџбину.
Кукавни Теофил
