Што се тиче тетоважа, те пошасти овога времена, тог месарског обележавања, као грла што се обележавају на фармама, то је потреба за оваплоћеним Богом, али како... Тетоважа је потреба за додиром, печетом, али да буде и на телу, истина објављена на једном ниском, опасном нивоу. Али, из свих тих тих потенцијала који нису правилно искоришћени, ђаво гради своје трендове - каже он и наставља:
Тетовирање је манифестација тих најдубљих потреба, да постанемо оваплоћени са Богом који је постао човек. И уместо да изнутра освештавамо храм светим врлинама које преко ума и воље, и која и на саме кости и тело оставља печат.
Он каже да тетовирање заправо потиче из потребе да тело узме учешће у вечним божанским енергијама, али да то људи манифестују на погрешан начин.
Човек је такво биће, тежи га Богу, али одвојен од цркве и отрованан крвљу сатанском и грехом, он ту потребу не може да сузбије, али је на погрешан начин испољава. И зато се све веће површине тела налазе под тетоважама. Оно што је недопустиво јесте да хришћанин буде истетовиран. Они који се буду тетовирали има да се стиде на Дан светог суда пред својим светим прецима, мученицима. И та тетоважа, ако не буде очишћена макар изнутра покајањем, биће печат срама на Дан страшног и другог доласка Господњег. Посебно ако се ради о сликама светитеља, Бодородице и Господа Исуса Христа. То је класична сатанска провокација. Да не говоримо о торосатанистичким симболима - каже он и наставља:
Нема потребе за тетоважама, крштен си, миромазан, запечаћен духом светим, неведљиви печатом духа светом... Тако крв духа Божјег улази у твоју крв и тело Божије улази у твоје, и литургијским животом се сједињујеш са Богом. Нека ум буде у врлини, о каквим тетоважама ми говоримо. Нека ум буде у врлини, нека буде благодатна тетоважа срца, као светом Игњатију Богоношцу што је била. Лако је лећи и тетовирати тело, он сад теби тетовира слику Христа, оном другом ће после тебе ђавола... Поента је да умном молитвом испишемо и истетовирамо име Христово на плочама срца. То је име који ће и нашем имену дати непролазну славу.
Игуман Рафаило Бољевић
