Упозорење Старца Партенија, мобилни телефони су велики ризик за монашку молитву

 

Старац Партеније Светопавловски, игуман светогорског манастира Светог Павла, недавно је изразио забринутост због опасности коју мобилни телефони и интернет представљају за монашки живот.

Размишљајући о скоро 50 година као игуман, старац Партеније је испричао инциденте у којима су монаси, који су напустили свет да би живели предан Богу, постали плен искушења модерне технологије.

Старац Партеније је истакао како је упад мобилних телефона и приступа интернету нанео значајну штету монасима. „Ови уређаји су опасни“, упозорио је он, „многи монаси су дубоко погођени масовним медијима и интернетом.

Он је испричао причу о младом монаху који је тражио његово руковођење након што је доживео искушења у својој келији. Распитавши се, старац Партеније је сазнао да монаси у овој испосници редовно користе мобилне телефоне. „Они би остајали будни целе ноћи на својим телефонима“, објаснио је он, „што ремети њихову пажњу на молитву и удаљава их од основне сврхе њиховог монашког живота — заједнице са Богом.“

Старац Партеније је истицао духовну опасност од уношења таквих сметњи у монашко окружење. „Опасно је напустити свет, отићи у манастир или у пустињу, а онда се окренути компјутеру или интернету. Ово понашање је више него погрешно – деструктивно је. Када монах наиђе на те сметње, његов ум ће одлутати до њих чак и током молитве.”

Такође је приметио штетан утицај мобилних телефона на лаике, посебно младе, и саветовао је монасима да их не користе у потпуности. Он је испричао случај монаха који је добио мобилни телефон и убрзо се заплео у његову употребу, занемарујући свој молитвени живот и не успевајући да се пробуди за службу.

„Такве ствари не би требало да буду“, закључио је старац Патеније, наглашавајући важност усредсређености и дисциплине у монашкој оданости и духовне ризике које доноси технологија када одвлачи пажњу од монашког позива.

Извор

Не чини предрасуду!!

Пред - осуда илити= предрасуда је унапред мисаоно развијање суда о некоме или нечему а да то нисмо довољно испитали. Предрасуда је стара колико је старо и човечанство.  Мисаоно се суочавамо свакодневно, приликом сваког контакта са људима, од ујутро до увече. У којој мери смо подесили свој начин размишљања она је у тој мери наш параметар. Дакле, утиче на формирање става о особи или нечему што нам није познато. Готово да је сви имамо.

Најчешће се предрасуда пројави као врста става, која нема ваљаног доказа нити реалног искуства, углавном као жеља да се неко подреди стереотипу. Може бити готово наивно, без икакве сумње и преспитивања и прихватање предрасуде кога сретнемо. Постоји негативна и здрава врста предрасуде, нпр. када се нађемо у средини где никога не познајемо проценићемо да са насмејаним људима можемо лакшe споразумети. Иако је позитивна, може да створи уверење да нас ова особа, далеко од истине "не лаже",само зато што се културно опходи..

Дакле, предрасуде имају веома снажан утицај на нас.. Лако се уочава читава листа разних категоризација и класификација особа које се сврставају по стереотипу који је вазда негативан. Често је омраженост заснована на основама као што је: национална, класна, етничка припадности, расна, полна, верска, политичка, страначка, старосна, према нечијој висини, образовању, материјалном статусу, спорту, музици, хороскопу и било којем другом облику људског постојања.   Предрасуда истовремено себе посматра идеално, док прикрива некритички-супер-позитиван став о себи. Такву појаву код људи О.Серафим Роуз назива болест исправношћу.

 Агресивна предрасуда се лако регрутује у дискриминацију и прогон, шовинизам и пропаганду који има за циљ да се подигне против одређених људи, тиме се показује  као раширено стабло са својим помоћним гранама и плодовима зла. На великом плану се пројављује кроз отворену нетрпељивост, мржњу, преспремност за сукобљење, рат, прогањање, малтретирање, одвајање, непријатељство и ко зна какве све агресивне облике.. Она упорним емотивним ставом вапи да се подвигом суочимо са њом.

Видимо у вестима да свакодневно неко пројављује негативне став према ближњем, јаким снажним осећајем и фокусираним уверењем који у себи има неразуман став, лоше формирану категорију. Комплетни образац кроз који проматра свакога као претерани параметар који незаобилазно бива кроз генерализацију људи. Можемо слободно додати и  "без икаквог разлога"..

Основа предрасуде је осуђивање, и зато је грех, потпуно суптилно..

У Јеванђељу налазимо доста опомена "Не судите, да вам се не суди" (Мт. 7: 1). и многим другим местима

Налазимо детаље када су  довели грешну жену која је ухваћена „у прељуби“ која се сходно закону требала каменовати, прогон "слепога од рођења" или грешнога од рођења, разговор са самарјанком и многим другим.

Будући да је предрасуда веома стара, изродила је многи пород, од ње је на првом месту  страдао Господ наш Исус Христос, такође и многи светитељи. Заиста био би предуг списак њихових имена који би нас оставио у чуду отворених уста.  

Предрасуда говори многим језицима: ароганције, бестидности, високомерности, гнушањем,гордошћу, грехољубивости, грубости, двоједушности, дрскости, завишћу, зановетањем, злобношћу, злурадости, лажљивости, лицемерјем, лукавством, љубомором, надменоћу, напраситости, насртљивости, немилосрдности, неодговорним понашањем, непостојаности, несавесности, нетрпељиво, ниподаштавањем, ограниченошћу, оговарањем, окрутношћу, охоло, подмукло, подсмевањем, презиром, преузношењем, префриганошћу, разметљиво, самодивљењем, самољубљем, самооправдањем, самосажаљењем, самохвалисањем, својеглавошћу, сплеткарењем, сујетом, сумњичавошћу, таштином, тврдоглаво, увредљиво, умишљено, уображено, фарисејски, хвалисавошћу и др самообмане...

Како је не чинити !?

Да би развили способност препознавања стварног око себе потребан нам је параметар добра и зла. Једино тада је успешно суочење са сопственим најдубљим предрасудама, пристрасностима за које не верујемо да имамо нити то признамо. Зато нам је потребан Божији закон као параметар. Суочење мора бити понизно...да познамо шта је добро а шта не, да разазнамо грех од човека..  Господ Исус Христос је мерило,"Научите се од мене".

Видимо да се Господ вечно обраћа популацији која је уверена у сопствену праведност, и која са презиром посматра све друге. Имамо сјајан одговор у параболи о митару и фарисеју.

       Јеванђеље по Луки.18гл. 10-14

10. Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, Хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубнци или као овај цариник.

12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.

13. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме!

14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се; а који себе понизује узвисиће се.

На другом месту Матејевог јеванђеља (15гл.) Господ Исус Христос изобличавајући фарисеје отклања и тешку традиционалну предрасуду на примеру Хананејке. Док она виче и вапи за њим да ицели њену кћер, Господ не уподобивши се предрасуди тога времена, наглас хананејку назива псом (како се тада односило према њеном народу), похваљује њену веру и исцељује њену кћер.

Дакле, потребна нам је ова лекција као свевремена, да би избегли склоност самообмане, мислећи у себи да сам управо особа коју Господ похваљује, а не особа коју Он жели да поправи.