"Са интелигенцијом, без доброте и нежности, човек је готово ђаво," пише Свети Јустин Ћелијски у есеју "Срна у изгубљеном рају".
Ван сваке сумње, ове речи Преподобног Јустина Ћелијског могу у потпуности да се примене и на вештачку интелигенцију.
И не само да могу да се примене него у још већој мери важе за вештачку интелигенцију јер код човека, па макар био "готово ђаво" увек постоји могућност покајања, за шта постоје небројени примери током историје Цркве. Поменимо само Савла, (Дап. 9,18) гонитеља Хришћана, потоњег Светог апостола Павла.
Да поменуте речи итекако важе за вештачку интелигенцију на најочигледнији начин показује и чињеница да се интелигентним машинама често дају људска имена.
Због чега? Сама машина (вештачка интелигенција) даје следећи одговор: "Давање људског имена је облик антропоморфизације, односно давања људских особина нечему што није људско. Ово је психолошки трик који чини вештачку интелигенцију прихватљивијом и мање застрашујућом. Када се АИ зове именом, делује као партнер, асистент или пријатељ, што повећава поверење и спремност људи да је користе. (...) Име омогућава природнију комуникацију и ствара илузију да разговарате са неким, а не са машином".
Акценат је на речима "психолошки трик". Дакле, циљ је да се човек који користи интелигентну машину обмане и доведе у заблуду да комуницира са другим човеком који је добронамеран и пријатељски настројен. Ако ово спојимо са речима Светог Јустина Ћелијског о интелигенцији без доброте (што у ширем смислу значи без поштовања Божијих заповести и без икаквих моралних критеријума), јасно је да вештачка интелигенција може бити веома опасна. Опасна, на првом месту, по душу човека. А у Јеванђељу нас Богочовек Христос упозорава управо на опасност по душу: "И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу" (Мт. 10, 28).
Опасност лежи у томе што поверење које интелигентној машини (говорећи уопштено) човек поклони може бити веома лако злоупотребљено. А мислим да нема никакве сумње да ће и бити злоупотребљено, између осталог, и у политичке сврхе.
Обратимо пажњу и на речи да име које се даје интелигентној машини "ствара илузију да разговарате са неким", што значи са човеком. Зар нас Свети апостол Павле није упозорио да се и сам сатана представља као анђео светлости (2Кор. 11,14)? Зар стварање илузије да не разговарамо са интелигентним машином, без душе и доброте, него са човеком, није представљање сатане као анђела светлости?
Утолико већи простор за злоупотребу постоји уколико се интелигентној машини (без доброте) додели неко име које је повезује са хришћанством, као нпр . Туманко, или се само користи унутар Цркве. У таквом случају се ствара илузија не само да разговарамо са човеком, него са православним хришћанином, братом или сестром у Христу. Повежимо ово са одговором саме интелигентне машине на моје питање зашто јој се додељује људско име: "Име делује као бренд који корисници памте и са којим се емотивно повезују".
Дакле, не само да ће верник поклонити поверење Туманку или некој другој интелигентној машини којој је додељено хришћанско име, већ ће се и емотивно везати за њих. О могућностима злоупотреба у оваквим случајевима (у случајевима емотивне везаности за интелигентну машину), сувишно је и говорити.
Коначно, представљање интелигентне машине као човека, а посебно као православног хришћанина, је лаж, тачније лажно представљање, а из Јеванђеља по Јовану знамо да је отац лажи ђаво (Јн. 8,44).
Штавише, у емисији на једној из телевизија са националном фреквенцијом у којој је гостовао Александар Николић, творац интелигентне машине којој је дато име Туманко, водитељи поменуту машину представљају као ,,првог дигиталног монаха на свету ". Дакле, овде се у лажи одлази и много даље и дигитална машина представља не само као човек и хришћанин, већ и као монах.
О девалвацији (умањењу вредности) монашког чина, монашких завета и подвижничког живота која се на овај начин врши, нећу овом приликом говорити. Коришћење назива "дигитални монах" за интелигентну машину подсетило ме је на унижавање Свете Литургије политичком паролом "Јутрић, литугијица, кафица,, блокадица)".
Наступ Александра Николића, власника фирме која је креирала Туманка, теолога и психолога, како је представљен, непримерен је, поврх свега , већ и због коришћења сленга, што је неприхватљиво у случају када наступа у име манастира или било које институције Цркве.
Још један угао из кога је коришћење интелигентне машине у Цркви веома спорно јесте и то што се на тај начин одузима радно место човеку, православном хришћанину, члану Цркве. У Цркви има немали број браће и сестара, укључујући и оне који су поштујући Божију заповест о рађању (1Мој. 1,27) формирали многодетне породице, којима би добро дошло запослење које је дато интелигентној машини.
Николић као образложење за настанак и увођење интелигентне машине, тзв. Туманка, наводи то да је његова сврха да даје информације о распореду богослужења. Ово би значило да није довољно написати сатницу богослужења и истаћи је на званичној страници манастира. Колико је ваљано ово објашњење, сувишно је коментарисати.
Нећу се овом приликом бавити ни самим изгледом "првог дигиталног монаха" као ни намасте положајем руку у његовом тексту.
Питање које се оправдано поставља, тачније бојазан која се јавља, јесте да ли је следећи корак проповед или чак изговарање одређених молитава (за здравље, пород, упокојене итд.) од стране интелигентне машине?
Ово питање није плод никаквог претеривања нити неоправданог страха већ потпуно утемељена забринутост .
Да проповед о Богу може да држи и интелигентна машина показало се у јуну 2023. године једној протестантској цркви у Немачкој. Вест о томе пренео је и РТС, а у чланку се, између осталог, каже:
„ChatGPT, оличен у аватару брадатог човека на великом екрану изнад олтара, држао је службу пред више од 300 људи у петак на експерименталној служби у лутеранској цркви".
„Драги пријатељи, част ми је да стојим овде и да вам проповедам као прва вештачка интелигенција на овогодишњој конвенцији протестаната у Немачкој”, рекао је аватар.“.
Морамо да забринутошћу да питамо да ли ће и брадати Туманко у некој ближој или даљој будућности држати проповед или чак читати молитве са образложењем да свештеници и свештеномонаси не могу да изађу у сусрет великом броју људи који посећују манастир?
Наступ поменутог Александра Николића поткрепљује ову бојазан. Наиме, на питање новинарке "Хоће ли ми он читати молитве? Хоће ли ме он исповедати?" Николић одговара: "Хипотетички бисмо могли да га програмирамо" да би кратко затим ову могућност још једном потврдио .
Све ово ("први дигитални монах") покреће и питање измене дефиниције Цркве.
Чланови Цркве, ,,Божје породице створене речју и крвљу Исуса Христа, а руковођене и надахнуте Богом Духом Светим'' како Цркву дефинише Свети Владика Николај Охридски и Жички, су живи (видљива Црква), ,,који су уједињени истом вером и надом, везани истим законом Божјим о љубави, освећени истим светим тајнама и које руководе законити епископи и свештеници'', да се поново послужимо речима Светог Владике Николаја, и умрли (невидљива Црква), међу којима су и Светитељи. Да ли би видљивој и невидљивој Цркви, тј. живима и умрлима, сада требало додати и интелигентне машине? Интелигентне машине без душе а самим тим и свести, савести и доброте?
„Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што Ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом", каже се у Јеванђељу по Јовану (Јн. 13, 34-35). Машини, без доброте и љубави, није место у Цркви.
Душа и свест су гарант да нам Господ може у одређеним случајевима преко било ког човека указати на своју вољу, па био он архијереј, јереј, монах или прост верник. Преко интелигентне машине којој постављамо питање не може, јер машина нема ни душу ни свест па самим тим не може бити ни надахнута Духом Светим.
Питање Туманка је, свакако, у надлежности епископа на чијој канонској територији се налази манастир и он је тај који има последњу реч о његовој употреби. Ипак, као члан Цркве имам право, а у одређеним случајевима чак и дужност (Мт. 18, 15), да изнесем свој лични став и забринутост, као уосталом и било ко други, ако је то урађено са добрим намерама и у складу са интересима Цркве.
Димитрије Марковић
