Здраво, моје питање је о смирењу. Шта значи сматрати себе горим од свих? Значи ли то сматрати себе глупљом, ружнијом и несретнијом од свих? Објасните ми, молим Вас. Ирена.Одговор:
Драга Ирена!
Сматрати себе «глупљом, ружнијом и несретнијом од свих» - није смирење. Ако је човек стварно паметан и леп, он никада не може искрено сматрати себе глупим и ружним.
Али неопходно је разумети и сетити се, да су ум, лепота, здравље – дар Божији, и да никакве заслуге у томе човек нема, и самим тим, да нема зашто да се тиме горди. Ако си ти лепша, од теби блиских људи, то не значи, да си и боља, и ради тога не треба сматрати ближње горим од себе. Другим речима, смирење – то није унижавање својих вредности, него сећање на то, да је твој ближњи, иако не тако леп и паметан – исто тако љубљено чедо Божије, и однос према њему треба да буде у складу с тим.
Смирених људи има јако мало. Смирен човек, могло би се рећи, да је свет човек, јер мир с Богом значи, да је човек победио своје грехове. Једино грех раздваја човека од Бога, а ако је унутар њега мир, значи да нема ни грехова. Смирени човек постаје сличан Богу. Господ је рекао: «Ја сам кротак и смирен срцем.» Преподобни су превазишли људску природу, поставши слични Богу. Смирење је неопходан услов за ову врлину: Писмо каже: Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат.
* * *
Веома лепо је направљена разлика између стварног и лажног смирења у делу К. Љјуиса «Писма Баламута». Ова писма која су написана од стране опитног демона (Баламута) своме млађем рођаку (Гнусику) садрже савете како они хоће да искушају човека, да га одвоје од Христа. И тако, у ових 14 писама има једно место на којем је једноставним речима објашњена суштина смирења. Још да појасним, како преписка потиче од злих духова, тада Непријатељем они називају у овом случају Господа, и све, што се описује као добро – у ствари је штетно за човека и обрнуто.
* * *
«Драги мој Гнусик!
Посебно ме брине у твом извештају, што човек о коме се ти бринеш, више не прихвата самовољна решења, каква је имао када је тек ушао у веру. Он се не нада добродетељи, он не очекује благодат у целом свом животу – он сваки дан и час има наду само у то да се одржи некако својим скромним силама, да их има довољно за борбу са искушењима.То је веома лоше!
Видим за сада само деловање на њега само у једом смеру. Твој штићеник је задобио смирење – да ли си то приметио? Све добродетељи су за нас мање страшне, од врлине смирења, посебно када је човек не примећује у себи. Зграби га тог момента када он заборави на духовну будност, подметни му пријатну мисао «О, како сам ја смирен». А ако се он тргне, и примети опасност и потруди се да угуши нови вид гордости, натерај га да се горди овим његовим трудом, и тако даље.
Али немој тиме да се бавиш предуго, јер постоји опасност, да можеш изазвати у њему осећај хумора и здравог мишљења. Тада ће он да те исмеје и да оде на спавање.
Али постоје и друге ефикасне методе да се усредсреди сва његова пажња на ову нама грозну врлину. Смирењем, као и сваком другом врлином, наш Непријатељ хоће да одврати пажњу човека од самога себе и да је усмери на Њега и на ближње.
Свако одрицање самога себе и самоунижавање, постоји на крају крајева само због тога; јер све док они не послуже свом циљу, мало нам штете наносе. Они нам чак могу бити и корисни, ако је ради њих човек заокупљен првенствено само самим собом.
Осим тога, самоунижавање се може искористиити као полазна тачка за презирање других, за намрштеност, цинизам и грубост. Зато ти треба да сакријеш од пацијента истински циљ смирења. Нека он под смирењем подразумева неко изузетно (а управо – лоше) мишљење о својим способностима и о своме карактеру. Нема сумње, да одређене способности он заиста и има . Учврсти га у мислима, да се смирење састоји у томе, да постави ове способности што је могуће ниже. Наравно, оне заправо и јесу мање вредне, него што он то мисли. Али није ствар у томе. Најважније је – да он цени своје мишљење више него истину, и да на тај начин унесе бар мрвицу неискрености и умишљене вере у сами центар свега онога, што у датом случају прети да постане врлина. Уз помоћ овог метода присилили смо 1000 људи да мисле на тај начин, да лепа жена овим смирењем сматра себе ружном, да паметан човек – сматра себе будалом. А како је то у што се они труде да верују – јавна глупост, њима се та вера не даје, и ми можемо до бесконачности да вртимо мисли около њих самих, јер се они труде да достигну недостижно.
Да би предухитрили нападе Непријатеља, ми треба да знамо и Његов циљ. Непријатељ хоће да доведе човека у такво стање, да он може да изгради најлепшу цркву на свету, да зна, да је та црква дивна, и да се радује томе, али ни више ни мање да се радује, ако би је изградио и неки други човек. У суштини, Непријатељ хоће, да се човек потпуно ослободи својих предрасуда шта му је од користи, и да се може радовати својим способностима тако искрено и благодарно, као и способностима ближњега, изласку сунца, слону или водопаду.
Он хоће, да сваки човек на свету увиди, да су сва бића (у том броју и он сам) предивни и прекрасни. Он хоће по могућности да што пре искорени у човеку животињско самообожавање, али, бојим се да је крајњи његова циљ – тај, да изгради у човеку добронамерност и милосрђе према свему створеном, укључујући и самога себе. Када он заиста научи да воли ближњег, као самог асебе, њему ће бити дано да воли себе, као ближњега. Ми никада не би требало да заборавимо најмрскију и необјашњиву за нас особину нашега Непријатеља: Он заиста воли оне, ћосаве, двоноге, које је Он створио, и Његова десна рука им увек враћа оно што им узме лева.
Стога ће се он на сваки начин трудити, да твој штићеник сасвим престане мислити
о томе колико вреди. Њему није драго да људи сматрају себе одвратним. Постарај се да му узвратиш тако што ћеш му подметнути надменост или лажну скромност. Он ће се опоменути, да се од човека уопште не тражи никакво мишљење о свом таленту, јер он може прекрасно да га користи, иако не зна тачно, какво место је припремљено за њега у цркви славе. И колико год да те то стоји, потруди се да уништиш ову Непријатељску мисао из мисли пацијента. Осим тога, Непријатељ ће га уверавати у још једној истини, коју они сви признају, али коју је тешко да и осећају: да они нису створили сами себе, све њихове способности су им дароване од Њега и гордити се талентима, исто тако је глупо, као гордити се бојом своје косе. Непријатељ се увек труди да одврати човека од ове гордости, али ти треба да фиксираш на њу сву његову пажњу. Непријатељ неће ни да они прекомерно копају по својим гресима – чим прије човек после покајања почне да се бави својим послом, то је за Неприајтеља боље.
Твој вољени стриц Баламут.
Цео текст ви можете прочитати у књизи «Писма Баламута».
* * *
Смирење – је дар Божији ономе, који искрено жели да га добије и који од све душе моли Господа за то.
Смирење – то је мир с Богом, у свим, и у оним крајњим околностима, смирени човек – то је онај, који увек побеђује зло, али само добрим, по речима Апостола Павла: «Побеђујте зло добрим».
Свештеник Александар Илјашенко
