Помаже Бог оче! Реците ми молим вас како да смањим своју потребу за храном? Мени се непрекидно једе. посебно слатко. Чак и ако не желим да једем ја ипак једем. Схватам да је то грех, али како да га победим? С поштовањем Ина
Возљубљена у Христу сестро Ина! Ваша непрекидна жеља де једете, хипертрофирана природна тежња свих живих бића ка храни се из природне потребе претворила у страст. И та страст се назива стомакоугађање. Ви и сами схватате да је то ненормално и противприродно - жеља за непрекидним јелом, а тим пре и онда када саме жеље ни нема. Храна нам је дата да бисмо одржавали телесни живот, а не ради необузданог задовољења својих укуса. Овде је очигледно то да не само да је тело изнад разума већ и сам разум је поражен страшћу и служи јој. Шта радити?
Пре свега треба да схватите да без Божије благодати не можете да победите ту невољу. И то значи да треба не само да спознате греховност такве ситуације, већ и да се наоружате молитвом и стрпљењем и да молите Господа да вам помогне. Милосрдни Господ ће вам помоћи и приметити ваш труд као што је приметио труд митара Закхеју у његовој жељи да види Господа Исуса Христа. Он ће вам опростити и оправдати вас као што је оправдао митара који се кајао у храму, који није смео ни да подигне очи ка небу, већ се само ударао у груди и молио: "Боже милостив буди мени грешном".
Тако да бисте ослободили своју душу од ропства стомакоугађање, то јест страсти, а тело обуздали као коња потребан је напор. Треба пожелети спасење од страсти, спасење душе, треба пожелети Христа, и желети видети Га као што је Закхеј желео да Га види. Тада ће душа уз слободну вољу и Божију помоћ почети да побеђује своје страсти. Што се тиче тела оно је као дивљи коњ, с њим треба постепено и опрезно. Уколико се превише строго односите према њему онда не само да нећете моћи да седнете на њега већ нећете моћи ни да му приђете са уздом: он ће побећи и неће вас пустити да му приђете. Таква је наша пала природа. Све треба радити постепено. И прићи опрезно имајући намеру да га обуздате. У томе се састоји стицање исконске добродетељи уздржања. Затим када ставите узду дајте му времена да се навикне на њу. То су први кораци ка присилном самоограничавања. Потом са великим опрезом треба ставити и седло. С тим се уз укрепљење првим успесима поста појављује могућност за већу контролу духа над телом. Када се и ту тело победи онда на седло седа његов домаћин - дух - као на укроћеног коња.
Постепеност и упорност са расуђивањем чија је зачетак жеља за испуњавањем Христових заповести су залог успеха у борби са страстима, од којих је једна стомакоугађање. Нека вам Бог помогне у доброј намери да се изборите са страшћу.
Протојереј Олег Китов
ревод са руског Др Радмила Максимовић преузето са http://www.pravmir.ru/article_1860.html
