Ово ми је испричала једна млада девојка, продавачица у книзара. Она је ретко одлазила у цркву, и мало је знала да се моли. Једном увече је легла да спава. Била је сама у соби. И тада је чула кораке на вратима своје собе. Заледила се. Није чак имала снаге да се окрене и погледа, а кораци су били све ближи њеном кревету. Потом је нешто тешко, тамно навалило на њу и почело да је гуши. Она се гушила и схватила да ће погинути. И тада се сетила молитве и почела да се моли Мајци Божијој: "Пресвета Богородице, спаси ме!". Шапутала је молитву све чешће и чешће. И одједном као да је нестало то што ју је гушило са таквом мржњом, злобом, подигло се и почело да удаљава. Отишло је на врата, и кораци су утихнули ..
