Прича се да је у скиту манастира Ивирона живео један монах по имену Антим, који је био слеп од рођења. Чуо је за чуда која је учинила наша Господарица, Пресвета Богородица Портаитиса и која су се дешавала у читавом свету, и преклињао Ју је да га исцели. Због великог страхопоштовања које је осећао пред иконом Портаитисом, затражио је од једног иконописца да му изобрази икону која ће бити њена копија. Иконописац је почео да се припрема за рад. Међутим, сваки пут кад би покушао да начини скицу, његове руке би се скамениле!Након неколико дана, отац Антимос је помислио да би икона већ морала бити спремна и пошао је код иконописца да је узме. Овај му је рекао да су се, сваки пут кад би почео да ради скицу, његове руке укочиле и да је било немогуће да ради. Када је то чуо, отац Антим је пао на колена и, лијући сузе, ватрено почео да преклиње нашу Господарицу, Пресвету Богородицу, да допусти иконописцу да изобрази ову свету икону, Портаитису, заштитницу Свете Горе.
Пресвета Богородица није превидела ову његову жељу. Најпре му је отворила очи, а затим устројила да њена икона буде нерукотворено живописана на дасци, тако да је отац Антимос могао да види Њен пречисти лик и лик Њеног Сина. Овај догађај прочуо се по читавом свету! Отац Антим ју је видео исцељеним очима и незасито се наслађивао овим виђењем. Међутим, његове очи су након тога опет биле лишене светлости и он је доспео у исто стање у којем је био и раније!
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)
