Исповест - поразговарати са свештеником? По питању исповести. У нашој парохији се сваке недеље служи три Литургије, а у току седмице - две. На Васкрс служимо четири или пет служби. Први дан Васкрса се код нас причешћује око две хиљаде људи. Обичног недељног дана се причести, око шест стотина људи.
Схватате да је немогуће сваки пут све исповедити. Иако код нас исповеда 10-12 свештеника, није једноставно исповедити шест стотина људи. Али није ствар само у томе. Ја сам се од самог почетка свог служења веома брижљиво односио према исповести и улагао у њу много напора.
Тада сам стекао утисак да међу људима који долазе на исповест многи желе просто да поразговарају са свештеником. То јест они замењују тајну покајања са обичним разговором са свештеником. А то су различите ствари! Разговор са свештеником је такодје потребан, али се не сме замењивати са тајном Покајања. Али човека је немогуће приморати да он сваке недеље пролази тајну Покајања. За две хиљаде година хришћанске историје честе тајне Покајања није било никада и нигде.
У првим вековима тајна покајања се вршила само једном у животу, као друго крштење. Потом је она постала нешто чешћа, али потпуно без икакве везе са Евхаристијом: у случају смртних грехова, отпадништва од Цркве. Али управо је у Русији, када је наступила "епоха" ретког причешћивања тајна исповести присаједињена Причешћу, и успостављена је обавезна веза.
Али притом је причешћивање било веома ретко - једном годишње. То јест тајна покајања се никада није вршила често и није се захтевало од човека да он пролази тајну покајања сваке седмице. Ми као да га "цедимо": Кај се, кај се ". И човек почиње да замењује тајну покајања не зна се чиме. Али то не замењује свакодневно покајање у време домаће молитве. И уопштено говорећи хришћанин увек треба да пребива у покајању - али то у ствари није тајна покајања.
Протојереј Владимир Воробјев
превод са руског Др Радмила Максимовић
