
Монаси светог манастира Ватопеда одлучили су 1840. године да кости усопших отаца пренесу у другу костурницу. Након што су срушили један од зидова старе костурнице и дошли до темеља, осетили су неописиво благоухање и надземаљски миомирис. Како су напредовали даље, видели су да миомирис потиче од моштију неког светитеља, чији су скелет и кожа били недирнути. Свештеници су побожно и с умилењем обукли своје одежде (одејанија), положили свете мошти у кивот и, носећи кандила, пренели их у манастирски католикон. Иако нису знали чије су то свете мошти, сагласили су се да му дају име "Евдоким". Његов спомен се прославља петог октобра.
 |
Св.Евдоким Ватопедски |
На основу непропадљивих моштију показало се да је непознати светитељ, којег сада зову Евдоким, осетио да му се приближио крај и сишао у костурницу. Нашавши се тамо међу костима преминулих монаха, и сам се припремио за упокојење, прекрстио руке и уснуо сном праведника. Тако је остао неоткривен и свима непознат, желећи да се уклони од похвала људских и од погубне овоземаљске славе.