Како се ми служимо Нашим језиком? Језик наш бич. Језиком хвалимо Бога али и ружимо ближњега. Језиком, уснама појемо: "Алилуја!" - и тог истог дана говоримо непотребне речи.
Владимир Соловјев је писао: "Ад има свој очаравајући цветић и своје обмањујуће сијање". Када неби било тог «очаравајућег адског цветића» и тог "обмањујућег сијања», онда грех вероватно неби био толико саблажњујући. И често, посебно када се говори о естетици, која може бити истинита и лажна, Треба бити веома трезвен, дали је тај Цветић - адски, који нас уводи у грех и пад и, и одводи од Бога или је пак истински Цветић, миришљав, Који нас позива у горњу обитељ?
«Радуј се, постом, поклонима, стајањем на молитви, бденијем умртвивши своје тело. Радуј се умртвивши ону природу која је жива била страстима ... »- А ми се често варамо и покушавамо« све да спознамо »,« све да испитамо »и предајемо се телесним забавама. И колико одатле долази невоља кад бисте само знали! Ето када идеш и слушаш исповести по затворима, онда увиђаш ту страшну сцену предавања телу и његовом величању ...
И шта раде данас! Данас телесне страсти проглашавају за хероизам, за добро, стављају у центар живота. А преподобни Сергеј се томе супротстављао од младости. Погледајте се, - колико се предајемо телесној похоти, при чему не природној, већ противприродној, и покушавају да нас саблазне телесним страстима, телесним гресима све те слике које видимо по новинама, књигама и на телевизији и томе слично.
«Радуј се јер умртви природу која би жива страстима. Радуј се јер си умртвио уста против примања сласти. Радуј се јер си умртвио језик против речи скверних, клеветних и лажних »...
«Радуј се ти који умртви уши од по душу штетног слушања». А ми слушамо свакакве недоличне песме, разговоре и развраћамо се тако. Да, ми често слушамо то што не треба да слушамо и често видимо то што не треба гледати, али то још није грех. То је оно што је преподобни Нил Сорски назвао поводом за грех. Прошли смо поред и наше око је склизнуло на неку фотографију или неку непотребну слику - и ми смо отишли даље и нисмо ништа запамтили.
Али ако своју пажњу зауставимо на томе онда нам се већ јавља помисао. У поводу не грешимо, али у помисли већ грешимо, када се задржавамо на њој, јер нам је слатка ... А колико често не желимо да напустимо неку помисао, јер нам је слатка, као тај «адски цветић». И већ не желимо ни да је се ослободимо. И тада помисао почиње да влада над нама и улазимо у трећу фазу - фазу заробљености. И ту нам већ постаје страшно тешко, пошто је немогуће избавити се од душепогубних мисли, од жеља опасних и за себе и за ближњега, јер у самом зачетку пуштамо ту помисао, насладјујем се њоме, а потом се појављују и речи, и дела, и тешки греси.
«Радуј се који си умртвио руку против грабежи и чињења сваког зла. Радуј се који си умртвио стомак против преједања и пијанства. Радуј се који си умртвио ноге да не иду на пут грешника и на сабор нечастивих ». А хајде да ми те хвале преподбном Сергеју упоредимо са самим собом - тада ће се пред нама обнажити наша греховна нечистота. И молимо преподобног Сергеја да буде наш пример, и постане наш духовни вођа.
«Преподобни оче наш Сергеје, моли Бога о нас!»
«Радуј се, постом, поклонима, стајањем на молитви, бденијем умртвивши своје тело. Радуј се умртвивши ону природу која је жива била страстима ... »- А ми се често варамо и покушавамо« све да спознамо »,« све да испитамо »и предајемо се телесним забавама. И колико одатле долази невоља кад бисте само знали! Ето када идеш и слушаш исповести по затворима, онда увиђаш ту страшну сцену предавања телу и његовом величању ...
И шта раде данас! Данас телесне страсти проглашавају за хероизам, за добро, стављају у центар живота. А преподобни Сергеј се томе супротстављао од младости. Погледајте се, - колико се предајемо телесној похоти, при чему не природној, већ противприродној, и покушавају да нас саблазне телесним страстима, телесним гресима све те слике које видимо по новинама, књигама и на телевизији и томе слично.
«Радуј се јер умртви природу која би жива страстима. Радуј се јер си умртвио уста против примања сласти. Радуј се јер си умртвио језик против речи скверних, клеветних и лажних »...
«Радуј се ти који умртви уши од по душу штетног слушања». А ми слушамо свакакве недоличне песме, разговоре и развраћамо се тако. Да, ми често слушамо то што не треба да слушамо и често видимо то што не треба гледати, али то још није грех. То је оно што је преподобни Нил Сорски назвао поводом за грех. Прошли смо поред и наше око је склизнуло на неку фотографију или неку непотребну слику - и ми смо отишли даље и нисмо ништа запамтили.
Али ако своју пажњу зауставимо на томе онда нам се већ јавља помисао. У поводу не грешимо, али у помисли већ грешимо, када се задржавамо на њој, јер нам је слатка ... А колико често не желимо да напустимо неку помисао, јер нам је слатка, као тај «адски цветић». И већ не желимо ни да је се ослободимо. И тада помисао почиње да влада над нама и улазимо у трећу фазу - фазу заробљености. И ту нам већ постаје страшно тешко, пошто је немогуће избавити се од душепогубних мисли, од жеља опасних и за себе и за ближњега, јер у самом зачетку пуштамо ту помисао, насладјујем се њоме, а потом се појављују и речи, и дела, и тешки греси.
«Радуј се који си умртвио руку против грабежи и чињења сваког зла. Радуј се који си умртвио стомак против преједања и пијанства. Радуј се који си умртвио ноге да не иду на пут грешника и на сабор нечастивих ». А хајде да ми те хвале преподбном Сергеју упоредимо са самим собом - тада ће се пред нама обнажити наша греховна нечистота. И молимо преподобног Сергеја да буде наш пример, и постане наш духовни вођа.
«Преподобни оче наш Сергеје, моли Бога о нас!»
преузето са http://www.pravmir.ru/article_3589.html
Превод са руског Др.Радмила Максимовић
