Питање:Помаже Бог
Већ дуже време покушавам да пронађем одговор на једно питање које ме мучи.
Ја сам хришћанин и верујем у Господа Исуса Христа, волим монаштво, цркву и поштујем Св.Писмо.
Али ту се јавља један проблем. Мени се више допада стари завет и више волим приче из старог завета пророк Мојсије, Аврам и Исак, Ноје, Адам и Ева за мене представљају једне од најинтересантнијих ликова, њихове приче најинтересантније су ми од свих.
Моје питање је да ли је моја наклоњеност старом завету грех?
С поштовањем
Maркo
------------------------------------------------------------------
Одговор:Драги брате Марко,
Ја претпостављам да Ти познајеш хришћанску веру, да Ти је познат живот Господа Исуса Христа и основи Његове науке. Јер, како би могао да верујеш у нешто што Ти је потпуно непознато. Ти, међутим, видиш код себе проблем, који се састоји у већој привлачност старозаветних догађаја и прича о знаменитим људима Старог завета, у односу на Нови завет. То је сасвим разумљиво. Правећи програме за верску наставу, православни пегагози и методичари верске наставе за децу најмањег узраста, почињу лекције са старозаветним лаким причама о Аврааму, Јакову, а најомиљеније су приче из живота Јосифовог. И неки одрасли хришћани, који купе или добију Свето писмо, Библију, почну да читају од почетка, као што то чине и кад су у питању друге књиге. И тако, читајући казивање о стварању света, долазе до идиличног приповедања о првим људима Адаму и Еви, о њиховом паду у грех, њиховој деци, па и првом убиству у историји. Врло брзо, све у Првој књизи Мојсијевој, долази до потопа и Праведног Ноја, затим до зидања Вавилонске куле. Казивање о Авраму, родоначалнику Божјег народа и његовом потомству, посебно унуку Јакову и његових дванаест синова, дивне приче о Јосифу, представљају свакако најлепше описе у Старом завету. У Другој књизи, Изласка, је казивање о Мојсију и изласку Народа Божјег и Египта. И кад читач Старог завета почне да чита Трећу књигу, која се зове Левитска, у којој више нема интересантних прича, а за њом су и Четврта (Бројева) и Пета (Поновљених закона), такође без неке фабуле, читач оставља Библију, јер му више није интересантна, шта више, постаје му досадна. Од Књиге Исуса Навина, па све до Књиге о Јестири, то је историја јеврејског народа, коју је тешко и разумети, ако се не схвати дух тога народа и Божји циљ који му је поставио. И на томе се и Твоје, драги брате Марко, интересовање за Стари завет завршава. Не помињеш величанствену повест о Јову, нити молитвене садржаје Давидових псалама, дивне поуке Прича Соломонових, или пак пророштва четири велика и дванаест малих пророка. Немој се, драги брате, задовољавати са причама, па макар оне биле и о великим људима Старог завета, јер је Стари завет припремао долазак Спаситеља Христа, припремао је за Нови завет. Зато и Свети апостол и јеванђелист Матеј често говори у свом јеванђелском казивању: А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка... (који говори: Ето девојка ће зачети и родиће сина и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог - Матеј 1, 22-23). А Христос је, упоређујући Стари и Нови завет говорио: Чули сте како је казано старима (у Старом завету): Не убиј; јер ко убије биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду (Матеј 5, 21-22). Да не наводим и остале делове Јеванђеља и Посланица, који говоре о испуњењу Старог у Новом завету. Зато, није грех што Ти читаш и волиш одређене приче из Старог завета, али је грех ако не читаш Нови завет, живот и науку Господа Исуса Христа, оснивање Његове цркве и њен живот у прво време, поуке Светих апостола црквеним општинама или значајним појединцима. Почни са читањем Светих јеванђеља, па ћеш видети колико тек ту има интересантнога, па чак и узбудљивог, упознај најзначајнију личност која је походила овај свет и која га је из корена променила. Тада ћеш бити прави хришћанин, који ће живети у Цркви Христовој, у којој је и настало Свето писмо. За све нејасноће обрати се свом надлежном свештенику. Библија је настала у Цркви и са Црквом је треба и читати.
Благослов Ти од Васкрслог Христа, Који је испуњење Закона и Пророка.
о. Душан
