Подвижник старац Пајсије поделио је свих 24 часа на по један сат и молио ce свакога сата за једну категорију људи: за оне који раде, за слабе, за таксисте, за свештенике и монахе, за омладину итд. Ево једног чуда проистеклог из његове молитве: Један отац је са својим малим сином путовао аутобусом из Атине у Солун. У Лариси, као што је уобичајено, аутобус је стао и дао путницима неколико минута одмора. Отац и син изиђоше из аутобуса и кренуше да пређу на другу страну пута. Дете се истргну од оца и у следећем тренутку већ се нађе под точковима огромног камиона. Отац завапи: "Пресвета Богородице, моје дете!" Али детету се ништа није догодило. Чим је дошао себи, дечак рече оцу: - Оче, када је камион прелазио преко мене, један калуђер се бацио преко мене, тако ме покрио својим телом и спасао ме.
Отац рече:
- Који калуђер, сине мој? Нисам овде видео никаквог калуђера.
- Али, оче, ја сам видео калуђера, лице му је било сјајно. - Рече дечак. .
И отац и син су почели заједно да обилазе разне мушке манастире, покушавајући да пронађу дечаковог спасиоца. Једном оду на бдење у манастир Ставроникиту на Светој Гори. На том бдењу затекао се и старац Пајсије. Чим је дечак угледао старца Пајсија, гласно викну:
- Оче, ово је онај калуђер који ме је својим телом заштитио, па нисам погинуо.
Отац одмах упита старца Пајсија ко је и како се обрео оне вечери у Лариси.
Старац Пајсије му рече своје име и упита га само колико је сати било када је могла да се догоди несрећа.
Он рече да је било око један сат по поноћи. Старац Пајсије рече: - У то време се молим за све путнике.
Бог је Бог светитеља, Бог духова који су достигли ,до савршенства, односно људи који су достигли до савршенства, као старац Пајсије. У Откривењу видимо да светитељи на небесима уживају почасни положај. Бог им даје право да заступају пред Њим. Дарива им благодатни дар да чудотворе. Зато свештени Златоуст истиче да:: "Познати љубав по Богу значи пригрлити све..." Чак и када живимо узвишеним духовним животом, а нису нам драги они остали који се упропашћују, нећемо стећи никакву смелост пред Богом. И свештени отац наставља: "Ништа Бога толико не радује, колико наше свесрдно састрадавање у болу оних ближњих који трпе." Светитељ састрадава, осећа бол, заступа и посредује за свој народ (2 Мој 32, 31; 4 Мој 14, 19; 5 Мој 9, 25). Блаженопочивши старац Пајсије је живео у складу са речима светог Григорија Богослова: "Молитва је исто толико корисна и нужна, колико и дисање, па још и више." Наш подвижник је живео животом у коме је "Потребније помињати Бога него дисати."
