То смо рекли да треба, лично сам обављао многа венчања у оквиру Литургије, и верујте да вам испричам своје лично искуство једнога дана, и то је недавно било у Цркви Св Василија Острошког.То је необичан доживљај, имао сам раније прилике да истога дана венчам једнога у гламурозном венчању у Саборној Цркви, а током другог венчања у оквиру Свете Литургије лично сам осећао, заиста, присуство благодати божије да је то тајна, неку неописиву радост. Поред свештеника и оних који су се венчавали били су присутни и други који су се такође причестили, сви су на неки начин учествовали у тој тајни венчања. То није била индивидуална ствар двоје људи који се венчавају, него истим Христом иста крв је прострујала кроз вене свих који су тада ту били присутни. После подне сам ишао на венчање другог човека у Саборну Цркву који је сасвим на месту и све је било у реду, али је било венчање "ван" Литургије, и то је било једно гламурозно венчање где ви видите присутне како се премештају са ноге на ногу, кад ће завршити, шта је поп одужио... кад је почела беседа,'где сад још и беседа... и видите да је у питању једна церемонија која нема никакве везе са Тајном, нема везе са Црквом, и унапред знате да ти који су се тако венчали "сад" су били у Цркви и доћи ће можда после кад буду крстили децу, као да једноставно није било никаквог разлога да се венчају.
Према томе, ја сам потпуно сигуран,ево и из овога искуства поред тога што је то природа Цркве и природа венчања у вечности је, у ствари, само оно што је у Цркви- а у Цркви је оно што је у Евхаристији.
Не треба ту много мудровања ми требамо само 5 векова да се вратимо уназад у вези са овом проблематиком, и видећемо да од турскога времена па уназад ка првим вековима све свете тајне чак као и монашење, оно што је схоластички језиком речено-„што се не третира као света тајна“ и то је обављано у склопу Свете Литургије. Света тајна крштења '-разуме се.
Дај Боже, да све више и више буде тако.
