"Присутан сам био 1957. године, када је пред многим ходочасницима у Острогу један богати муслимански домаћин, родом из Босне, говорио да је прије неког времена био довео у Острог свог живчано обољелог оца. Тај долазак је, вели, био узалудан, као што је био безуспјешан сав труд око лијечења код многобројних љекара.
У даљој причи син је испричао како је неколико мјесеци касније видио у своме воћњаку калуђера у мантијама, који га је упитао да ли дају какву милостињу сиромашнима и да ли су због тога осјетили да су сиромашнији на своме имању. Одговорио је да су давали милостињу често, али да нијесу осјетили те издатке. Калуђер је, вели, напоменуо да таква милостиња не користи и да се не чуди што му се отац није излијечио у Острогу.
Увече на савјетовању у породици, болесни отац предложи и породица усвоји да о бајраму учине јачу милостињу за домаћиново оздрављење. О празнику бајраму дадоше најбољу краву једном сиромашном комшији, који никада раније није имао свога говечета. Другом једном сиромаху дадоше вола за орање. Од великог крда оваца од неколико стотина одлучили су да се преброје у торини и да се сваки десети брав издвоји на страну. Овај десети дио стоке поклонили су најсиромашнијима у дотичном селу. Од јагњади и разне живине, којом су располагали у своме газдинству, одвојили су обилати дио за сиромашне сељаке у околини. Сви су се задивили овоме и од срца благодарили газди на оваком великодушном и богоугодном дјелу.
Мало касније се сину у воћњаку приказа иста првашња визија, калуђер у црноме, који му каза: "Због срдачне и искрене милостиње коју сте скоро учињели, услишене су ваше молитве и твој ће отац оздравити!" Изговоривши ове ријечи, визија је моментално нестала, као и раније.
Од тога дана богати домаћин чудесно оздрави и потпуно се препороди те данас задовољан живи и управља на свом имању. Разлика је у томе што се имање још увећало. Сваке године неко од породице долази у Острог или преко других шаљу прилог манастиру."
