О БЛАГОЧЕШЋУ, Под црквеном благочешћу се подразумева однос према иконама и светињама које се налазе у храму, али и однос према самом себи као учеснику црквених богослужења и као храму Духа Светога. Црквено благочешће је однос према богослужењу, према свим стварима које су на овај или онај начин повезане са хришћанским учењем.
Црквено благочешће је израз правила, канона, традиције Православне Цркве. Црквено благочешће почиње односом према цркви. Ако човек долази у цркву са страхопоштовањем, безусловним поштовањем светиње, онда ће такав човек бити примљен од свег срца. И независно од тога да ли тај човек уме да се понаша у цркви, он се неће осећати као странац. Али, важно је знати правила црквеног благочешће.
Понашње пред улазом
Пре свега, прилазећи цркви, православни хришћани се осењују крсним знаком и врше појасни поклон, окренути светој куполи и светом крсту.
Осењивање крсним знаком треба вршити са страхопоштовањем. Крстећи се, човек на себи изображава символ Христових страдања за људске грехе. И због тога то треба радити са највећим страхопоштовањем и највећом пажњом. Непажљиво осењивање крсним знаком јесте грех.
Треба знати да су све православне цркве, по древној традицији, окренуте олтаром према истоку - улаз је наспрам олтара, на западу. Некада има и одступања, али су она условљена градским планом изградње или другим околностима. Постоје цркве које су постављене у правцу југ-север, али су то изузеци од општих православних правила.
Понашање у ХрамуУлазећи у порту, још једном се осењујемо крсним знаком, јер се овде већ налазе свете иконе. Није обавезно целивати сваку икону, али је важно понашати се као на светом месту. Ушавши у цркву, треба прекинути све разговоре, поготово оне који се не односе на храм. Прошавши порту, улазимо у цркву. Направивши неколико корака, како не бисмо ометали оне који улазе за нама, крећемо према олтару, то јест на исток, и вршимо три појасна поклона с крсним знамењем. После тога се може прићи ка делу где се продају свеће, књиге, ситни црквени предмети. Може се изменити поздрав с познаницима, нешто упитати свештеника. Али ако сте дошли у цркву када је богослужење већ почело, онда се не смете поздрављати нити разговарати све до његовог завршетка. Купивши свеће, можете их упалити пред иконама, али под условом да је могуће слободно прићи свећњацима који су постављени испред њих. Ако у цркви има много људи, онда је боље дати некоме свеће рекавши пред којом иконом желите да се упале. По правилу, свећњак стоји испред сваке велике иконе. Насред цркве, налази се икона празника, на којој је насликан празнични догађај (нпр. Христово Васкрсење), или светитељ чији се спомен врши у цркви тог дана. У првом реду, по могућности, приђите тој икони, целивајте је и оставите прилог. Икона се целива на следећи начин: два пута се прекрстите уз појасни поклон, благочестиво целивајте икону, и поново, прекрстивши се, поклоните се светињи. Када служба почне, треба да се налазите на оном месту где вам је пријатно да стојите и да се молите. (У нашим црквама мушкарци обично стоје на десној, а жене на левој страни). Не треба прелазити са једног на друго место у току богослужења.
О молитви у ЦрквиДошавши у цркву, помолите се не журећи се. Нека прође неко време, а кад у души наступи мир, можете усредсређено да изговорите у себи оне молитвене речи због којих сте дошли. Можда је у почетку боље да упалите свеће пред иконама оних Светих којима желите да се помолите, или пред којима желите да оставите прилог. Тада ћете осетити оно неопходно духовно расположење у којем ћете лако и благодатно обавити молитву. Потрудите се да никога не ометате и да вас нико не омета. Не треба да се борите за место пред иконама - радије га уступите некоме. Највећи део времена, када је црква отворена, у њој се врше одређена богослужења, и најбоље од свега је узети у њима молитвено учешће. Корисно је долазити у цркву ради богослужења, јер је оно и уређено тако да свака наша потреба - духовна или телесна - налази своје задовољење у православном богослужењу. Православно богослужење обухвата наш живот у целини: наш живот у свету и наш унутрашњи живот, нашу радост и нашу тугу. На богослужењу има простора и за унутрашњу и за заједничку молитву. Ако вам то време дозвољава, никада немојте одлазити пре завршетка богослужења. Часови проведени у цркви ће вам се увек вратити стоструком коришћу - духовном и телесном. Чак и ако не разумете богослужбени језик, али имате дубоку унутрашњу потребу да се укључите у заједнички ток богослужења, да будете заједно са свештеником и свима који се моле, останите у цркви, доживљавајте молитвено расположење које у њој живи. Чак и ако само стојите ћутећи, својим страхопоштовањем учествујете у заједничкој молитви. У случају да вам се учини непознат садржај молитве или мисли почињу да вам се расејавају, трудите се да се молите Исусовом молитвом: "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног".
