Шта треба знати о понашању у манастиру

Познато је да православни народ воли манастире. У многима од њих су, сем његових житеља, још су и радници, и поклоници који долазе да би се укрепили у вери те помогли у обнови и уређењу - у славу Божју.
У манастиру је строжа дисциплина него у парохији. Иако се грешке новопридошлих обично опраштају и покривају љубављу, пожељно је одлазити у манастире знајући основна манастирска правила. 

О обраћању монасима:За правилно обраћање житељима (житељкама) манастира, неопходно је знати да у њима постоје искушеници (искушенице), расофорни монаси (монахиње), монаси (монахиње) у мантијама, схимонаси (схимонахиње). У мушком манастиру део монаха има свештенички чин (служе као ђакони, свештеници). Обраћање у манастирима се чини на следеци начин.

Студеничко братство

У мушком манастиру: Намеснику се може обратити наводећи његову дужност ("оче намесниче, благословите") или име ("оце Гаврило, благословите"), а може и просто "оче" (ређе се употребљава). У званичној ситуацији: "Ваша Високопреподобности" -(ако је настојатељ - архимандрит или игуман) или "Ваша Преподобности" (ако је јеромонах).
Духовнику се обраћамо употребом имена ("отац Јован") или без њега ("отац"). Ако економ, ризничар, магацинар, благајник имају свештеницки чин, њима се можемо обратити са "оче" и замолити за благослов. Ако они нису рукоположени, а имају постриг, онда се казе: "отац економ", "отац благајник".
Јеромонаху, игуману, архимандриту се може рећи: "отац (име)" или само "отац".
Монаху се обраћа са "оче", а искушенику са "брате". При обраћању схимницима, ако се употребљава чин, додаје се префикс "схи", нпр "Молим Вас за молитву, оче схиархимандрите".

У женском манастиру: Игуманија, за разлику од монахиња, носи златни крст на грудима и има право да благослови. Због тога се од ње тражи благослов, обраћајући се са "мати игуманија", или употребом имена - "мати Варвара", "мати Анастасија" или просто "мати". (У женском манастиру се реч "мати" односи само на игуманију. И зато, ако се казе: "Тако сматра мати", мисли се на игуманију.)

Сестринствo Ман.Манасије

При обраћању монахињама се казе: "мати Михајла", "мати Серафима", али у конкретној ситуацији се може рећи само "мати". Искушеницама се обраћа са "сестро". У свету је мајком/ мати може назвати само жену свештенослужитеља.

О манастирским правилима:

 
Манастир је посебан свет и потребно је време да би се усвојила правила монашког општежића.
Посто се нас чланак односи на мирјане, указаћемо само на оно најнеопходније, што мора да се поштује у манастиру приликом ходочашћа. Долазећи у манастир као поклоник или радник, запамтите да се у манастиру за све тражи благослов и то строго поштујте. Не смете излазити из манастира без благослова. Воде се само духовни разговори, не помињући притом живот у свету, не поучавајте једни друге, него знајте само за две речи - "опростите" и "благословите". Без роптања треба прихватити храну, одећу, услове за спавање. Не треба одлазити у тудје келије, осим у случају када вас пошаље настојатељ. При уласку у келију говорити наглас молитву: "Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Сине Бозји, помилуј нас" (у женском манастиру: "Молитвама Светих Мајки наших ..."). Не улазити у келију док не чујете иза врата: "Амин". Избегавати слободно обраћање, смех, шале. При раду на послушању помагати слабијег с којим се ради, с љубављу покривајући његове погрешке. За разлику од света - нема руковања. За столом у трпезарији седите поштујући поредак старешинства. На молитву, коју изговара онај који служи храну, одговара се са "Амин", за столом се ћути и прати читање. Не каснити на богослужења, осим у случају извршавања послушања. Увреде, при заједничким послушањима, подносити смирено, стичући искуство у духовном животу и љубави према братији.

 Са руског Р.М.