Ако треба да приђете свештенику, можете упитати црквењака да ли је тај свештеник кога тражите дошао и где да га нађете. Ако се свештеник налази у олтару, можете замолити црквењака да га позове. Ако свештеник не мозже да изађе, не треба да тугујете због тога; када је свештеник заузет припремом за богослужење, не смете га ометати.Када приђете свештенику, замолите га да вас благослови. За то направите крст длановима: десни длан ставите на леви, окренуте нагоре, и приклоните главу. Свештеник ће вас осенити крсним знаком. Благосиљајући, свештеник поставља прсте тако да они представљају грчка слова ИС ХС, то јест Исус Христос. Добивши благослов, целивајте свештеникову руку којом вас је благословио као невидљиву руку Самог Христа. После тога можете да га питате шта желите. Ако се свештеник жури, а ви имате преку потребу да га то питате, онда се потрудите да формулишете кратко питање, без сувишних детаља. Ако желите да поразговарате са свештеником или да се исповедите, онда га питајте када он има времена. Пожељно је да се око тога договорите раније.
Свештенику се треба обраћати на следећи начин: ако не знате име свештеника, онда просто реците - "оче". То је уобичајен начин обраћања, учтив, једноставан и пријатан за чути.
Ако вам је познато име свештеника, онда га мозете назвати, нпр "оче Гаврило" или "оче Миленко". Сличан је начин обраћања и ђакону, иако њега не би требало да називате "оцем". Неприхватљиво је тренутно распрострањено обраћање свештеницима са "свети оче".
Чтеца, онима који послужују у олтару и појцима се треба обраћати просто по имену. Презимена се у Цркви не употребљавају.
Ако треба да се обратите епископу, онда његовом имену треба додати "владико", нпр "Владико Саво". И епископа се такође може замолити за благослов као и свештеника. При обраћању епископу у некој званичнијој ситуацији или писмом, користе се следеци изрази: "Ваше Преосвештенство" или "Преосвећени Владико" (за епископе); "Ваше Високопреосвештенство" или "Високопреосвећени Владико" -(за архиепископе и митрополите); "Ваша Светости" -( за његову Светост Патријарха).
Никада немојте мислити да свештеник не жели да разговара с вама и да ви не треба да му досађујете са својим питањима и да свештенику није стало до вас. Свештеник у цркви је ваш пастир и његова је дужност да одговори на ваше духовне молбе, да вам помогне. И зато своја важна питања, која не можете да решите без свештеника, не прећуткујте због лажне скромности. Ако је то питање на које може да одговори сваки верник, немојте онда питати свештеника. Нека питања можете да поставите и ђакону, а такође и онима који служе у олтару или чтецу. Али питања исповести, покајања, лична питања треба постављати само свештенику.
Без обзира где се сретнете са свештенослужитељем, увек треба да му укажете дужно поштовање. За то је довољно поклонити му се, како бисте изразили поштовање свештеничком чину и Првосвештенику, то јест Господу Христу. Није обавезно на улици тражити благослов од свештеника. Али ако то желите, онда можете да урадите.
Преведено са руског Др.Р. Максимовић
