Многе црквене поставке нису добијене свише, већ су засноване на Светом Писму и црквеном Предању, које потиче још од апостола. Нажалост, у данашње време већина људи који себе сматрају православним, никада није ни узела у руке Свето Писмо, а да не говоримо о делима светих Отаца Цркве. Покушаћемо да размислимо да ли је то исправно? ..
Прича старијег човека
У младости нисам био атеиста, већ пре равнодушан према питањима вере. Привлачило ме је све оно што привлачи омладину - друштво, забаве, веселе вечере, али све у границама пристојности. После неког времена сам стекао новог познаника, и наше познанство је прешло у пријатељство. Када сам после свега проанализирао његов утицај на мене, схватио сам да се он на све начине трудио да ме учини циничним, суровим, развратним. Али ми се у то време чинио као оштроуман и екстравагантан човек, а шта омладина цени него то? Једном смо отишли код мене кући и ушли смо у собу. Ја сам наставио да брбљам некакве глупости, али је мој пријатељ био веома напет и чинило се, да је престао да ме слуша. Коначно ме је прекинуо: - Слушај, ти и ја причамо глупости, а овде на столу лежи Јеванђеље. Није добро понижавати светињу - изнеси га, молим те.
Ја сам тек тада приметио Јеванђеље на столу - очигледно га је моја сестра оставила. Зачудио сам се таквом страхопоштовању светиње од стране мог пријатеља, који се више пута непажљиво изражавао о њима. Мислећи, да жели да ме исмеје, рекао сам шаљивим тоном:
Изнеси га сам, ако ти смета, - и са тим речима сам узео Јеванђеље и ћушнуо га пријатељу у руке. Он је у том тренутку нестао ... Неколико секунди сам стајао зачуђен, а затим сам се онесвестио. Док сам падао, порушио сам неки намештај, и због лупњаву су из суседне собе дотрчале мајка и сестра. Нашли су ме самог, како лежим на поду у дубокој несвести. Поред мене је лежало Јеванђеље. Из моје собе се могло изаћи само кроз ходник, кроз који су оне одмах потрчале, али никога нису виделе. Треба ли рећи како је овај догадјај снажно утицао на мој живот?
Сасвим кратко о Светом Писму
Сваки хришћанин, који је при здравој памети, има обавезу да чита Свето Писмо. То се никако не сме сматрати оптерећењем, пошто нико од њега не захтева да чита много. Можете прочитати и пола странице дневно, само да то буде редовно и са размишљањем.
Књиге Светог Писма су сабране у једну - Библију. Тај назив се тако и преводи као «Књиге». Библија се дели на два дела: Стари Завет и Нови Завет. Стари Завет чине књиге које су написане пре Христовог Рођења. То је у суштини историја односа између Бога и људи: стварање човека, његово отпадање од Бога, и надаље бескрајно понављање историја одређених људи и читавих народа - напора да се живи свето и горких падова у бездане греха, Историја свега што је Бог учинио за пало човечанство, како би га обратио ка покајању, као и одговори људи на то. Читање и разумевање Старог Завета је у наше време усложњено не само због општег духовног неискуства, већ и због масовне неписмености по питањима историје. Због тога је у прво време упознавања са историјом Старог Завета боље ограничити на његово кратко препричавање у уџбеницима Закона Божијег.
У младости нисам био атеиста, већ пре равнодушан према питањима вере. Привлачило ме је све оно што привлачи омладину - друштво, забаве, веселе вечере, али све у границама пристојности. После неког времена сам стекао новог познаника, и наше познанство је прешло у пријатељство. Када сам после свега проанализирао његов утицај на мене, схватио сам да се он на све начине трудио да ме учини циничним, суровим, развратним. Али ми се у то време чинио као оштроуман и екстравагантан човек, а шта омладина цени него то? Једном смо отишли код мене кући и ушли смо у собу. Ја сам наставио да брбљам некакве глупости, али је мој пријатељ био веома напет и чинило се, да је престао да ме слуша. Коначно ме је прекинуо: - Слушај, ти и ја причамо глупости, а овде на столу лежи Јеванђеље. Није добро понижавати светињу - изнеси га, молим те.
Ја сам тек тада приметио Јеванђеље на столу - очигледно га је моја сестра оставила. Зачудио сам се таквом страхопоштовању светиње од стране мог пријатеља, који се више пута непажљиво изражавао о њима. Мислећи, да жели да ме исмеје, рекао сам шаљивим тоном:
Изнеси га сам, ако ти смета, - и са тим речима сам узео Јеванђеље и ћушнуо га пријатељу у руке. Он је у том тренутку нестао ... Неколико секунди сам стајао зачуђен, а затим сам се онесвестио. Док сам падао, порушио сам неки намештај, и због лупњаву су из суседне собе дотрчале мајка и сестра. Нашли су ме самог, како лежим на поду у дубокој несвести. Поред мене је лежало Јеванђеље. Из моје собе се могло изаћи само кроз ходник, кроз који су оне одмах потрчале, али никога нису виделе. Треба ли рећи како је овај догадјај снажно утицао на мој живот?
Сасвим кратко о Светом Писму
Сваки хришћанин, који је при здравој памети, има обавезу да чита Свето Писмо. То се никако не сме сматрати оптерећењем, пошто нико од њега не захтева да чита много. Можете прочитати и пола странице дневно, само да то буде редовно и са размишљањем.
Књиге Светог Писма су сабране у једну - Библију. Тај назив се тако и преводи као «Књиге». Библија се дели на два дела: Стари Завет и Нови Завет. Стари Завет чине књиге које су написане пре Христовог Рођења. То је у суштини историја односа између Бога и људи: стварање човека, његово отпадање од Бога, и надаље бескрајно понављање историја одређених људи и читавих народа - напора да се живи свето и горких падова у бездане греха, Историја свега што је Бог учинио за пало човечанство, како би га обратио ка покајању, као и одговори људи на то. Читање и разумевање Старог Завета је у наше време усложњено не само због општег духовног неискуства, већ и због масовне неписмености по питањима историје. Због тога је у прво време упознавања са историјом Старог Завета боље ограничити на његово кратко препричавање у уџбеницима Закона Божијег.
Јеванђеље је написано обичним приповедачким језиком. Али савременом човеку, који није васпитан у православној традицији бива тешко да разуме и тако једноставно излагање. Поред тога, неискорењива је и склоност да се о свему суди по својој изопаченој природи. Све то подстиче на отварање нове рубрике, у којој ће за разјашњавање прочитаног бити могуће обраћање црквеним ауторитетима.
Ауторитативно мишљење. Како разумети одређене речи
«Не оскверњује човека оно што улази у уста, већ оно што из њих излази», - то место из Јеванђеља као и њему слична, например: «храна нас неће оправдати пред Богом», - воле да цитирају људи који не желе да посте. Али Црква никада и није сматрала да храна може да исквари човека. И више од тога: било је у историји и таквих људи који су неку храну сматрали нечисту - они су сматрани јеретицима. То да је Господу угодно да ми постимо, види се и из тога, што је и Он Сам постио и томе научио и апостоле. А то је речено ради тога да се постећи не би само ограничавали телесним постом, већ да бисмо и своју душу држали у посту, сузбијајући испољавање њених страсти. То је оно најважније, а пост служи као моћно средство за то.
Када савест говори да је пост неопходан, а људи желе да је умире, тада наводе три исприке:
1. Ја на други начин надокнађујем то што не постим;
2. Постим када желим, а не у току установљених постова;
3. Мени пост штети.
Прва исприка је неумесна. Ако неко изађе из огња неопрљен, он расуђује како се без поста могу победити страсти. Друга исприка је такође неумесна, јер је Црква - једно тело, и одвајање у њој од других, противуречи Њеном устројењу. Удаљавање од општих чинова Цркве је могуће само изласком из ње. Трећа исприка садржи сенку истине. Тачно је да се по црквеним правилима поста ослобађају они на које пост делује штетно, јер он није установљен да убија тело, већ да умртвљује страсти. Али ако пажљиво набројимо такве случајеве онда ћемо видети да њих има јако мало. Остаје само један узрок -. Не постоји жеља за постом, и против тога се не може спорити јер се ни у рај не улази против воље. Само када будеш осуђен на ад мораћеш ићи хтео, не хтео ...
Из дела св.Теофана Затворника
Преузето сa http://www.hram-evenkya.ru/fnews2.php?id=906
Са руског Др.Радмила Максимовић
