![]() |
Старац Јаков |
Монах га је наивно упитао: "Како је то могуће?"
Блажени старац Јаков му је одговорио:
"Возљубљени оче, ништа ме не питајте, то су духовне ствари."
Међутим, како је монах и даље истрајавао, старац је пристао да му каже, али под једним условом:
"Ништа не откривајте, возљубљени оче. Кад ја умрем, ви реците: ’Једном ми је неки старац приповедао да је током ноћи служио Литургију, да је живео и свакодневно служио заједно с Пресветом Тројицом.’ Видите ли, оче, какав благослов имамо ми, монаси, а посебно јеромонаси?"
Кад све то узме у обзир, човеку постаје јасно зашто се старац Јаков није плашио смрти. Напротив, он ју је ишчекивао сваког тренутка. Неки су били зачуђени кад би га чули да, радећи неки други посао, истовремено пева опело. Да би се зближио са смрћу, имао је обичај да легне на земљу, прекрсти руке и изговара текст опела. Осим тога, кад је желео да некоме духовно помогне, често би говорио:
"Приближи се, отпеваћу ти једну песмицу!"
Тада би отпојао неку од химни из опела.
Старац Јаков цаликис
Душе Христове