Не желим вам овде на земљи ни славу ни било шта што је пролазно, јер нас све то води у погибао. Али, творећи вољу Господњу, имаћете и овде доста користи, и загробно ћете имати вечно блаженство. Имајте страх Божији и свакодневно постављајте добар почетак.
Који сте храмали, исправите се, а који нисте храмали, владајте собом благодаћу Господњом, да не бисте пали, јер није тако лако живети, али је јако тешко умрети. Сви који умиру заборављају овај живот и у часу смрти виде пред очима само што су учинили, добро или зло.
Једном сам се затекао крај постеље неприпремљеног човека, који се мучио да умре, и викао је к мени обезнањен:»Не остављај ме, оче Пајсије, не остављај ме !» Настојао је да утекне и викао:»Не остављај ме, оче Пајсије !» И умро је. Бог нека му душу прости !
Један, који је био одавно болестан, умро је тако лепо ! Исповедио се, причестио, и захтевао је да га замонашим. У четвртак сам га замонашио на његовој паћеничкој постељи, и у суботу је отишао Господу. Али пре смртног часа послао ме је да позовем духовника како би му прочитао молитве при исходу душе. Затим је рекао:» Упалите свећу ! Брзо, свећу !» - Упалио сам му свећу и хтео је да му је држим. А он ми је рекао: «Нека, оче Пајсије, држаћу је ја.» Држао је у својим рукама неколико минута. Погледао је налево и престрашио се. Затим је погледао надесно и порадовао се мало. На крају ми рече: «Оче, угаси свећу јер имам још мало». Дошао је духовник и прочитао му молитве на исход душе. Било је у свитање. Сакупило се више њих око монаха Гервасија, јер се тако звао. Запалио сам поново свећу, заискао је опроштај од свију, дубоко је удахнуо и предао свој дух с миром. Ето монаха припремљеног за смрт за само три дана. Бог нека упокоји са светима оца Гервасија. Био ми је ученик.
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ ОЛАРУ
"ДУХОВНИ САВЕТИ ЗА СПАСЕЊЕ"
