О дару прозорљивости о.Јакова

Старац Јаков Цаликис

 Они који су први пут посећивали манастир, том приликом доживљавали су својеврстан шок. Наиме, иако се никада раније нису срели са старцем Јаковом, он их је ословљавао по имену или им је спомињао тешкоће на које су наилазили долазећи у манастир. И поред тога, био је веома опрезан у погледу свог великог дара прозорљивости. Иако су му биле познате личне тајне људи који су разговарали с њим, он то никад није откривао. Дар прозорљивости чувао је дубоко у себи. Као што је неколико дана након упокојења старца Јакова рекао још један велики и блажени старац, отац Порфирије, "он је поседовао велики дар прозорљивости, али га је брижљиво скривао да би избегао људску славу. Он је један од највећих светитеља нашег века."

Та "брижљивост" оца Јакова у погледу скривања дара прозорљивости била је утемељена у његовом расуђивању. Године 1979. у посету су му дошли неки универзитетски професори, који му се претходно нису најавили. Они су имали многобројне међусобне проблеме и дошли су код старца да би пронашли решење. Кад су сели ради уобичајеног послужења, старац је почео да им говори о разним стварима, дајући им у међувремену посебне савете који су се односили на њихове међусобне проблеме. Професори су се нашли у неприлиcи. Отац Јаков је поступио на овај начин стога што нико од њих није желео да о њиховим заједничким проблемима говори пред осталима.

Кад год би осетио да ће то бити корисно, на сличан начин поступао је и са онима који би дошли да се исповеде. Кад се радило о почетнику и особи која није духовно узнапредовала, која је била стидљива, неодлучна или необразована, он би клекнуо поред ње и тактично говорио о њеним искушењима, гресима, падовима и помислима, да би затим с љубављу и благом строгошћу понудио и одговарајуће духовне лекове.

Било је много оних, међу њима и монаха, који су говорили:

"Што се мене тиче, ја током исповести ништа нисам рекао. Старац је све рекао, а ја сам све време слушао оборене главе."

Иако старац није био високо образован нити је познавао психологију и педагогију, врло лако се прилагођавао особи с којом је разговарао или која се исповедала.

Душе Христове