Узроци самоубиства

Самоубиство - последица болести или слободан избор? 
 
Материјал телевизијске емисије "Православна енциклопедија" 
 
Руководилац - Свештеник Алексеј Умински: - Добар дан, ова емисија "Православне енциклопедије" иде директно у етар и тема којој је данашња емисија посвећена је тешка: Самоубиство. Мислимо да није у реду да се она заобиђе без обзира на то колико тешка она била. Превише наших људи чине овај тешки, смртни грех. Да ли је могуће сачувати човека од тог страшног корака? Како и чиме му се може помоћи? И ако је то могуће, ко то може да уради?
Гост нашег студија је Василије Глебович Каледа, психијатар, заменик Главног лекара Науцног центра психичког здравља Руске академије медицинских наука. Добар дан Василије Глебовичу, веома се радујемо да можемо да вас поздравимо у нашем студију.
В.Г.Каледа: - Добар дан!

Свестеник Алексеј Умински:-Ви сте син познатог свештеника и научника, протојереја Глеба Каледа, ваш деда је такође свештеник, отац Владимир Амбарчумов, који је стрељан 1937 године на Бутовском полигону и убројан медју Свете. Све ово говорим зато што нам је важно да чујемо ваше мишљење не само као лекара-психијатра, већ и као човека, који је одрастао у породици верујућих, и који живи по традицији Православне Цркве.
                                                      Тема: Узроци самоубиства
- Наш отац је просто умро неочекивано, и све се одједном "сручило", Мене је почела да мучи астма ... И ја сам желео да узмем таблете.
Учење сам веома запустио, и то нисам могао да признам родитељима пошто су они навикли да ме виде само као одличног ученика. А тада ми је нешто измакло контроли, и ситуација је почела да се погоршава, и ја сам из ње видео само један излаз. Списак узорка самоубистава може да буде веома, веома дуг. Распала се породица, нема се новаца за живот, ближњи је изговорио увредљиве речи, нема се наде за сутрашњицу,  и већ изгледа као да се ништа не може учинити. 
 На списку Светске организацију за заштиту здравља наведено је 800 узрока који доводе до самоубиства.
Јуриј Полисук, професор, доктор медицинских наука:  То су довољно честе ситуације, које се посебно јављају код омладине, који у периоду сазревања личности болесно преживљавају повреду сопственог достојанства, заједљиво преживљавају осећање стида, упозорења због неких неправедних окривљавања, осмеха, увреда.
 
Друга ситуација је следећа: радим са старим људима и често се сусрећем са проблемом усамљености ... Умро је најдражи, најблискији човек, и нестаје животног смисла и циља.
Коментари ван кадра:  Ти млади људи су имали среће. Родитељи су стигли на време, позвали су хитну, затим их је очекивала реанимација и дуга психолоска рехабилитација. Обоје су се уздржали на крају или тачније речено, вратили се су се прекорачивши праг провалије. Али многе је немогуће спасти. Према подацима Светеске организације за заштиту здравља, Русија заузима друго место по броју самоубистава на 100 хиљада становника, а прво по броју самоубистава међу омладином. Сваке године 60 хиљада наших сународника осуђује саме себе на казнене мере, које и испуњавају. Зашто људи доносе тако страшну одлуку?

Свештеник Алексеј Умински: -Василе Глебовичу желим да вас питам како ви коментаришете ту страшну статистику и тај резиме који смо тренутно видели? 

ВГКаледа:  Статистика је заиста веома страшна јер показује да Русија сваке године губи значајан већи број својих грађана него за све године рата у Авганистану. Тај број плаши, али се може рећи и још више застрасујуће цифре: сваке године у свету око милион људи губи живот то јест сваке две секунде један човек у свету оконча живот самоубиством, и сваке две секунде десеторо људи чине покушај самоубиства. Што се тиче Русије, према критеријумима Светске асоцијације за заштиту здравља, ситуација са друштвеним здрављем у Русији је на ивици националне безбедности, јер при учесталости самоубистава више од 20 на 100 хиљада становника,  а у Русији је тај број отприлике два пута већи,  угрожено је психичко здравље нације.

Свештеник Алексеј Умински: - Василије Глебовичу, у чему је по вашем мишљењу узрок тако огромног броја самоубистава? 

ВГКаледа: - Има много узрока, о чему је данас већ говорено. Отприлике у 20% случајева, људи окончавају живот самоубиством уколико страдају од озбиљних психичких болести. Али то је свега 20%. У осталим случајевима људи окончавају живот самоубиством, као што се показало у резимеу стања депресије, за коју постоје многи узроци. Али иза свих тих узрока, којих има око 800, како је речено, стоје неки озбиљнији, дубљи проблеми. А главни узрок је у томе сто су Руси за 20. века изгубили свест да је живот свети Божији дар, и човек нема право да га одбија, човек нема право да врати тај дар Творцу. Та свест је изгубљена. Када због ових или оних околности, којих је у последњих неколико десетина година било веома много, човек долази до стања очајања и код њега нестају неке моралне препреке за извршење тог последњег акта, акта одузимања живота. 

Свештеник Алексеј Умински: - Чули смо да Русија заузима једно од водећих места по броју самоубистава. Које земље немају толико проблема са самоубиствима, и са чиме је то повезано? 
 
ВГКаледа: - Неоспорно, узрока овако великог броја самоубистава има много, али треба приметити да у земљама у којима се становништво придржава традиционалног погледа на свет, например у таквим традиционално хришћанским земљама као што су Италија, Шпанија, Грчка, број самоубистава није велики. Интересантна је такође и следећа чињеница: у Јерменији и Грузији, бившим совјетским републикама, у којима је увек постојало довољно велико поштовање религиозних вредности, број самоубистава је такође веома мали. Например, Јерменија је земља која је преживела најтеже искушење 1990-е године где су људи истински гладовали и смрзавали се од зиме, број самоубистава је само 2,5 на 100 хиљада, док је у Русији - 40. 

Свештеник Алексеј Умински: - Наша земља је такође преживљавала велике катаклизме у току тог столећа, и практично није било десетогодишњице када Русија није преживљавала глад, рат или разарања ... 

ВГКаледа: - И поред свега, статистика нам говори о томе да је после завршетка велике октобарске социјалистицке револуције и грађанског рата почео непрекидни раст броја самоубистава. О томе је још 1923 годин говорио наш велики руски адвокат Анатолиј Кони. Затим, велики број самоубистава је био 1937 године, после завршетка рата 1947 године и после тога је почео непрекидни раст броја самоубистава међу руским грађанима. 

Свештеник Алексеј Умински: - Неко зове телефоном. Добар дан, слушамо Вас.
 ТВ гледатељка: - Добар дан. Ја сам већ у шестој деценији и неколико пута сам покушала самоубиство, али ме је Бог одвратио од тога. Блиски људи су после тих мојих чинова гинули, а мене је Бог одвраћао од тога.
Свестеник Алексеј Умински: - Веома сам срећан што је у вашем животу дошло до сусрета са Богом и Господ Вам је помогао да избегнете тај страшни корак. Ми сада говоримо о томе како људи сами бирају свој пут самоубиства, али постоје и људи који култивишу смрт. Мени је тешко да замислим да постоје такви људи, али и поред свега они ипак постоје.
                                                     Тема: Сајтови самоубица
У једној срећној породици, ништа, рекло би се, није наговештавало трагедију. Родитељи су били срећни због своје ћерке: добија златну медаљу, пише песме, сјајно стреља. Свој последњи хитац је усмерила право себи у срце. Мајка је целе године после трагедије покушала да пронађе узрок самоубиства своје ћерке. Питала је пријатеље, другарице, сазнавала мишљења људи због чега се то дешава. И нашла је сајт о самоубиствима који је њена ћерка посећивала. Мајка је окривила организаторе сајта за ћеркину смрт. Сајт пропагира самоубиство, признавајући право човека да себи одузме живот, и чак објашњава како се то дешава, јер управо страшни детаљи трагедија повећавају посећеност сајта и његов рејтинг. Организатори сличних интернет-страница не размишљају о етичкој страни проблема, шпекулишући са људском тугом која је повезана са смрћу. Али показало се да је немогуће затворити тај као и њему сличне сајтове. Тако су нам одговорили у државној Думи, и у Генералном тужиластву, и у МВД Русије. Ни код нас ни у свету не постоје закони о Интернету. И нико ни не помишља да се позабави провером тих сајтова.  

 Свестеник Алексеј Умински: - У време док смо гледали резиме телефон је зазвонио. Слушамо Вас у етру сте. 

ТВ гледатељка: - Добро јутро! Желим нешто да кажем о великом насушном проблему. Ја сам пензионерка, стан плаћам 1500 рубаља, а пензија ми је 2100, умирем од глади и желим да окончам живот самоубиством! 

 Свестеник Алексеј Умински: - Василије Глебовичу, ово је очигледно питање за вас, а и ја ћу после покушати да га прокоментаришем. 
 
ВГКаледа: - Шта рећи ... Не чините то, не чините тај последњи корак, и обратите се специјалистима који могу да Вам помогну у датој ситиацији, који могу да Вас подрже, и да Вам указу душевну помоћ, као и помоћ у лековима.

Свестеник Алексеј Умински: - Желим да Вам се обратим као свештеник. Молим вас да оставите свој телефон код наших уредника. Чућемо се телефоном, и ја ћу се потрудити да вам помогнем речју и делом, и својом молитвом. Надам се да ћу се с вама срести после ове емисије у мом храму, јер могу да учиним то за Вас. Тај проблем није само ваш, већ је то проблем милиона наших суграђана. Имамо још један позив у студију. Слушамо вас, добро јутро. 

ТВ гледатељка: - Добро јутро. Гледам вашу емисију и желим да поставим следеће питање. Зашто свештеници у Цркви не држе опело за самоубице? 

Свештеник Алексеј Умински: - Заиста, то питање је веома важно за многе. Ја сам већ данас на почетку програма поменуо да је самоубиство страшан и тежак грех. И Црква да би одвратила људе од тог страшног корака иде на такво упозорење, које треба да заустави човека у последњем тренутку: ако учиниш тако тежак грех, онда се за тебе чак нико не може молити у Цркви. И поред свега, број самоубистава у нашој земљи је данас толико велики, да Црква чини неизмерно снисхођење према људима, који су починили тај најтежи корак и по благослову архијереја дозвољава да се одржи опело за оне који су били крштени и који су окончали живот у стању помрачења ума. Желим да поставим следеће питање Василију Глебовичу:
 Да ли је самоубиство по вашем мишљењу, као психијатра, болест, психички нездраво стање, или свестан избор здравог човека? 
 
ВГКаледа: - То је у сваком случају пројава човекове психичке болести. По критеријумима Светске асоцијације за заштиту здравља, човеково психичко здравље је то стање у коме човек може да нађе излаз из сваке најкомпликованије ситуације, и да се адаптира. Постоји много примера у историји  20 века када су људи западали у екстремне ситуације и налазили излаз, не учинивши тај самоуништавајући поступак. Постоје подаци америчких научника, који су засновани на подробној анализи стања болесних људи, који су размишљали о самоубиству и учинили га како кажу зато што је 90% њих страдало због овог или оног душевног растројства. Али како сам већ рекао свега 20% самоубица су људи који имају озбиљне психичке болести. У другим случајевима људи су дошли до стања очајања због различитих узрока о којима смо данас говорили. Али у сваком случају, човек чини самоубиство у стању сужене свести, и зато не треба сматрати да је то избор здравог човека. То је избор човека чија психа није у потпуности здрава, и зато је њему потребна помоћ специјалиста. 

Свештеник Алексеј Умински: - И наравно помоћ Цркве. Реците нам молим вас, чуо сам да су однедавно у вашим душевним установама почели са обучавањем свештеника основама психијатрије. Тога још није било када сам ја примао свестенички чин. Да ли је то заиста тако? 

ВГКаледа: - Да, заиста је тако - постоји такав предмет на курсу у Московској Духовној академији, Свето -Тихоновом хуманитарном универзитету, и Сретењској Духовној семинарији. То је неопходан предмет, јер је свештеник такав човек коме се људи често обраћају, и који имају ове или оне душевне болести, и који се налазе у стању посебне кризе. Зато свештеник треба јасно да оцени та стања и да издвоји те случајеве када човека треба послати специјалистима. И свештеник истовремено треба да зна како он као пастир треба да се понаша са људима који су душевно болесни. 

Свестеник Алексеј Умински: - Да ли је некога могуће спречити од самоубиства и како? 

ВГКаледа: - Да, човека је могуће спречити да не изврши самоубиство, јер је у већини случајева узрок који човека подстиче на самоубиство - привремен. Зато је задатак рођака да том човеку укажу душевну подршку и да му помогну да се обрати специјалистима, да нађу те специјалисте, а у крајњим случајевима може се поставити и питање недобровољне хоспитализације јер у сагласности са законом Руске Федерације, постојање непрекидних мисли о самоубиству код човека је повод за недобровољну хоспитализацију. 

Свестеник Алексеј Умински: - Хвала вам Василије Глебовичу за ваш одговор. И ја мислим да је то веома, веома вазжно да се у тренуку тешке душевне кризе, у тренутку очајања, у тренутку губитка вредносних категорија поред тог човека који има намеру да учини тај страшни корак, налази неко ближњи ко би могао да га саслуша.

                                                 Тема: Служба психолошке помоћи
Специјалне служба одговара на позив: - Ало, добар дан! .. А ви учите? .. У школи? Који разред? .. Пети? Та невелика просторија у центру Москве се формално назива "Одељење посебне медицинско-психолошке помоћи путем телефона" или једноставније - поверљиви телефон. Тај број зову људи којима је много лоше, који у тренутку очајања немају с ким да поразаговарају, они који су се одлучили на последњи корак. Слушалицу подижу психолози. Они су често први којима непознати човек у очајању каже: "Спремам се да окончам живот".
Владимир Трофимов, руководилац одељења посебне медицинско-психолоске помоћи путем телефона: - Задатак наших сарадника се састоји у томе да укажу човеку - и то не као цртеж, већ емоционално, са саосећањем, или како ми кажемо са симпатијом, - сву апсурдност његовог преживљавања и да му укажу на друге могуће варијанте решења тог истог проблема. Поверљиви телефон не зову људи који чине самоубиство, нити они који желе да окончају са животом, већ људи који желе да буду одговорени од самоубиства.
Многи од људи који зову по савету сарадника поверљивог телефона се обраћају у кризни центар 20-е болнице, где пролазе специјално лечење под лекарским надзором. Ту су некако упутили и Владимира. Али није прошло ни неколико месеци, и он се поново одлучио на тај страшан корак.
Владимир: - Пошто сам био препуштен сам себи, сви моји проблеми су остали такви какви су и били. И тада сам почео да упадам у нову кому, јер нисам могао да нађем моралне снаге у себи.
Коментари ван кадра: - И ко зна шта се све ту десило, али после другог покушаја самоубиства, он је сам дошао у кризни центар и замолио за помоћ. Сада је Владимир програмер и ни не помишља да тај кошмар који се десио пре 8 година и могао данас да се понови.
Владимир: - Наравно, било је тешко, али уз лекарску подршку и уз подршку пријатеља успео сам да дођем к себи. Данас тако нешто не би могло да ми се деси.

Новинар: - Вама је сада 25 година, а замислите да сретнете 17-огодишњег младог човека који подсећа на вас тада, шта бисте му рекли? 

Владимир: - Наравно, саветовао бих му да се не затвара у себе да моли за помоћ од околине, која реално може да помогне, као и од сопствених родитеља. Још бих му рекао да из сваке ситуације постоји излаз. Не треба бити малодушан и веровати у себе. 

Свестеник Алексеј Умински: - Имамо још један позив у етар. Добар дан. 

ТВ гледатељка: - Добро јутро! Хтела сам кратко да вам испричам следеће. Мени је већ 40 година, и била сам у таквој ситуацији да сам у најтежим годинама - било је то 1989 године - остала сама са двоје деце, и покушала да извршим самоубиство. После тога сам се обратила лекарима и лечила код најбољих лекара, али ми нико није могао помоћи сем једног лекара. Она је била верујућа, и објаснила ми да се човек после покушаја самоубиства, када прелази у други живот, мучи у њему исто тако као у последњим тренуцима живота. И када ми је она све то детаљно објаснила, ја сам схватила да не желим да се у том животу мучим као у последњим тренуцима овоземаљског живота. Примила сам Крштење, постала сам верник, и после тога нисам ни помишљала да урадим тако нешто. Чини ми се да лекари треба да обрате на то пажњу. 

Свестеник Алексеј Умински: - Велико вам хвала за вас позив, јер је био у право време пошто управо изводимо закључке. Питање је следеће: Сматрате ли да је неверје један од главних узрока самоубиства?  

Позвало нас је око три хиљаде ТВ гледалаца. 90% њих је на њега одговорило позитивно, а свега 10% - негативно ... Василије Глебовичу прокоментаришите молим вас резултате анкете.

ВГКаледа: - Они се заиста слажу са нашим клиничким испитивањем. То ми управо видимо и у пракси: главни узрок самоубиства је тај што човек нема животне вредности, и не зна на шта да се ослони у тешком тренутку. И зато је задатак нашег друштва, - а проблем самоубиства је друштвени проблем, - да код људи развија озбиљне духовно-моралне оријентире. 

Свештеник Алексеј Умински: - Велико вам хвала.
Наравно, веома је важно знати да постоје службе које могу да помогну човеку, који се одлучују на самоубиство, да постоје психолози који могу да га саслушају и дају корисни савет. Али најважнија поверљива служба је наша Црква, која слуша и прима сваког човека у најтежим околностима његовог живота. И веома је важно да људи који се налазе у стању очајања и немања жеље за животом, знају да за њих постоји излаз. и да је тај излаз - вера у Бога. Бог је поред тебе без обзира где се налазио. 

Желим Вам свако добро и нека вас Господ чува!