Алкохол је узрок више од половине превремене смрти у Русији
Према подацима новог истраживања у формату «случај-контрола» чији резултати су данас објављени у међународном научном часопису «Лансет», више од половине свих смртних случајева међу радноспособним Русима проузроковане су употребом алкохола.
Истраживачи су анкетирали чланове породица 30.000 умрлих мушкараца и 20 хиљада умрлих жена у три руска града (Томск, Барнаул, Бијск). Истраживаче је интересовало коју врсту алкохола је током живота употребљавао умрли човек. Уз помоћ званичних извора они су такође разјашњавали узрок смрти. Резултат истраживања је показао да је 59% смртних случајева жена и 33% смртних случајева мушкараца узраста од 15 до 54 године узрокован употребом алкохола, при чему је већина тих случајева настала као резултат тровања алкохолом, несрећног случаја, насиља или болести, која припада једној од 08:00 групи болести тесно повезаних са употребом алкохола, например туберколоза, упала плућа, панкреатитис или болести јетре.
Руководилац истраживања у Русији био је професор Давид Зариџе, (Руски онколошки научни центар, Москва). Статистичка анализа се одвија под руководством господина Ричарда Пето, професора Оксфордског универзитета (Велика Британија), одељење за клиничка истраживања.
Према речима професора Зариџе, «здравље Руса је подвргнуто разорном дејству алкохола и дувана. Многи Руси умиру са 20, 39, 40 година од болести, несрећног случаја, насиља или самоубиства, проузрокованих употребом алкохола ».
Према речима професора Пето, «уколико ниво смртности у Русији остане непромењен, око 5% жена и 25% мушкараца ће умрети не доживевши 55 година због узрока који су директно или индиректно повезани са алкохолом. При спровођењу анализа бавили смо се искључиво питањем смртности а не питањима позитивног или негативног утицаја алкохола на одређене људе, породице или друштво ».
На смртност као резултат болести у Русији утиче и распрострањеност пушења: број случајева рака плућа међу мушкарцима (на чији развој утиче пушење, а не алкохол) у Русији је отприлике два пута већи него у Западној Европи или Северној Америци. Међу људима који су прешли 55 година, пушење, потпуно вероватно изазива више смртних случајева него алкохол, међутим како показује истраживање, у млађем узрасту алкохол у Русији је распрострањенији узрок смрти, него пушење.
Државна статистика потврђује да је данас општи ризик смртности међу радноспособним становништвом у Русији четири пута већи у поређењу са Западном Европом (пет пута већи међу руским мушкарцима у поређењу са мушкарцима из Западне Европе, а три пута већи међу руским женама у поређењу са женама из Западне Европе). Алкохол, и у мањем степену пушење вероватно представљају узрок тако велике разлике у степену превремене смртности у Русији и Западној Европи међу радноспособним особама.
Истовремено како у Западној Европи степен смртности опада током последњих неколико деценија највише као резултат прекида пушења, степен смртности у Русији међу особама између 15 и 54 године значајно варира. Он се много смањио 1985. године као резултат антиалкохолне кампање Горбачова када је употреба алкохола опала на четвртину, а потом двоструко порасла од 1988-1994. године, када је степен смртности достигао максимум, после чега се час знатно повећавао, час знатно опадао, остајући међутим довољно висок.
Према речима професора Пето, «када је продаја алкохола у Русији смањена на отприлике четрвтине, број смртних случајева међу радноспособним лицима брзо је смањен на отприлике четвртину. То потврђује да промена навика међу особама које су подвргнуте високом ризику смрти од алкохола, омогућава им да се брзо и практично у потпуности ослободе од тог ризика ».
Професор Зариџе додаје: «Таквих значајних варијација у степену смртности међу одраслим становништвом, које видимо у Русији, нема ни у једној савременој индустријској земљи света. Наше истраживање потврђује да су те варијације условљене углавном употребом алкохола и да је алкохол узрок више од половине смртних случајева Руса узраста 20, 30 и 40 година. Да у Русији није распрострањено толико пушење и велика употреба алкохола, степен смртности би био исто толико низак као у земљама Западне Европе и Северне Америке ».
У спроведеном истраживању коришћена је референтна група, која се састојала од мушкараца који су понекад конзумирали алкохол, али који нису пили више од 100мл чистог етанола недељено (например мање од литре вина или мање од 250мл вотке). У поређењу са њима мушкарци који просечно пију три и више полулитарских флашица вотке недељно (или њихов еквивалент у виду других напитака), имали су два пута већу шансу да умру од ове или оне болести, четири пута већу шансу да погину у саобраћајној несрећи, 06:00 пута већу шансу да умру као последица неког другог несрећног случаја, осам пута већу шансу да изврше самоубиство и скоро десет пута већу шансу да буду убијени. Што се тиче жена, њихова шанса за смртни случај је била још већа. Неки мушкарци, који су конзумирали већу количину вотке, пили су такође и течности које садрже алкохол, а које нису предвиђене за оралну употребу. Међутим висок ризик смртности у тој групи пре је повезан са употребом алкохола, а не са особинама неких отровних састојака у њему.
Оригинилан чланак: Alcohol and cause-specific mortality in Russia: a retrospective case-control study of 48,557 adult deaths. Published in «The Lancet» 27 June 2009. Vol 373. P. 2201–2214.
Истраживачи су анкетирали чланове породица 30.000 умрлих мушкараца и 20 хиљада умрлих жена у три руска града (Томск, Барнаул, Бијск). Истраживаче је интересовало коју врсту алкохола је током живота употребљавао умрли човек. Уз помоћ званичних извора они су такође разјашњавали узрок смрти. Резултат истраживања је показао да је 59% смртних случајева жена и 33% смртних случајева мушкараца узраста од 15 до 54 године узрокован употребом алкохола, при чему је већина тих случајева настала као резултат тровања алкохолом, несрећног случаја, насиља или болести, која припада једној од 08:00 групи болести тесно повезаних са употребом алкохола, например туберколоза, упала плућа, панкреатитис или болести јетре.
Руководилац истраживања у Русији био је професор Давид Зариџе, (Руски онколошки научни центар, Москва). Статистичка анализа се одвија под руководством господина Ричарда Пето, професора Оксфордског универзитета (Велика Британија), одељење за клиничка истраживања.
Према речима професора Зариџе, «здравље Руса је подвргнуто разорном дејству алкохола и дувана. Многи Руси умиру са 20, 39, 40 година од болести, несрећног случаја, насиља или самоубиства, проузрокованих употребом алкохола ».
Према речима професора Пето, «уколико ниво смртности у Русији остане непромењен, око 5% жена и 25% мушкараца ће умрети не доживевши 55 година због узрока који су директно или индиректно повезани са алкохолом. При спровођењу анализа бавили смо се искључиво питањем смртности а не питањима позитивног или негативног утицаја алкохола на одређене људе, породице или друштво ».
На смртност као резултат болести у Русији утиче и распрострањеност пушења: број случајева рака плућа међу мушкарцима (на чији развој утиче пушење, а не алкохол) у Русији је отприлике два пута већи него у Западној Европи или Северној Америци. Међу људима који су прешли 55 година, пушење, потпуно вероватно изазива више смртних случајева него алкохол, међутим како показује истраживање, у млађем узрасту алкохол у Русији је распрострањенији узрок смрти, него пушење.
Државна статистика потврђује да је данас општи ризик смртности међу радноспособним становништвом у Русији четири пута већи у поређењу са Западном Европом (пет пута већи међу руским мушкарцима у поређењу са мушкарцима из Западне Европе, а три пута већи међу руским женама у поређењу са женама из Западне Европе). Алкохол, и у мањем степену пушење вероватно представљају узрок тако велике разлике у степену превремене смртности у Русији и Западној Европи међу радноспособним особама.
Истовремено како у Западној Европи степен смртности опада током последњих неколико деценија највише као резултат прекида пушења, степен смртности у Русији међу особама између 15 и 54 године значајно варира. Он се много смањио 1985. године као резултат антиалкохолне кампање Горбачова када је употреба алкохола опала на четвртину, а потом двоструко порасла од 1988-1994. године, када је степен смртности достигао максимум, после чега се час знатно повећавао, час знатно опадао, остајући међутим довољно висок.
Према речима професора Пето, «када је продаја алкохола у Русији смањена на отприлике четрвтине, број смртних случајева међу радноспособним лицима брзо је смањен на отприлике четвртину. То потврђује да промена навика међу особама које су подвргнуте високом ризику смрти од алкохола, омогућава им да се брзо и практично у потпуности ослободе од тог ризика ».
Професор Зариџе додаје: «Таквих значајних варијација у степену смртности међу одраслим становништвом, које видимо у Русији, нема ни у једној савременој индустријској земљи света. Наше истраживање потврђује да су те варијације условљене углавном употребом алкохола и да је алкохол узрок више од половине смртних случајева Руса узраста 20, 30 и 40 година. Да у Русији није распрострањено толико пушење и велика употреба алкохола, степен смртности би био исто толико низак као у земљама Западне Европе и Северне Америке ».
У спроведеном истраживању коришћена је референтна група, која се састојала од мушкараца који су понекад конзумирали алкохол, али који нису пили више од 100мл чистог етанола недељено (например мање од литре вина или мање од 250мл вотке). У поређењу са њима мушкарци који просечно пију три и више полулитарских флашица вотке недељно (или њихов еквивалент у виду других напитака), имали су два пута већу шансу да умру од ове или оне болести, четири пута већу шансу да погину у саобраћајној несрећи, 06:00 пута већу шансу да умру као последица неког другог несрећног случаја, осам пута већу шансу да изврше самоубиство и скоро десет пута већу шансу да буду убијени. Што се тиче жена, њихова шанса за смртни случај је била још већа. Неки мушкарци, који су конзумирали већу количину вотке, пили су такође и течности које садрже алкохол, а које нису предвиђене за оралну употребу. Међутим висок ризик смртности у тој групи пре је повезан са употребом алкохола, а не са особинама неких отровних састојака у њему.
Оригинилан чланак: Alcohol and cause-specific mortality in Russia: a retrospective case-control study of 48,557 adult deaths. Published in «The Lancet» 27 June 2009. Vol 373. P. 2201–2214.
